Haos i agonija. Kada to kažem mislim na srpski fudbal koji se već duže vremena nalazi u predinfarktnom stanju. U domaćem fudbalu je vreme mraka. Finale kupa je to još jednom dokazalo. Ako nekog zanima ko je pobedio treba reći da je pehar pripao Crvenoj zvezdi, koja je posle boljeg izvođenja jedanaesteraca savladala Vojvodinu. U regularnom delu, a i posle produžetaka je bilo 2:2.
Svuda, bar u civilizovanoj Evropi finalne utakmice se igraju na najvećim stadionima i pred prepunim tribinama. U zemlji Srbiji se finale nacionalnog kupa igra u gradu koji nema ni superligaša, a na tribinama ne može da stane ni 15.000 gledalaca. Istina, kakav je kvalitet fudbala u Srbiji i 15.000 je mnogo, baš golema cifra kada je u pitanju broj posetilaca na stadionima.
Finalnoj utakmici je prethodila svađa dvojice partijskih drugova i simpatizera vladajuće stranke predsednika FK Vojvodine Dragoljuba Zbiljića i „šefa parade” u FK Crvena zvezda doktora Zvezdana Terzića. Razlog je nesporazum oko glavnog sudije finalnog meča. Malo je neuobičajeno da se „gazde” klubova konsultuju oko glavnog sudije, ali i to je u Srbiji uobičajena pojava.
Duel nije ni počeo, a ispred stadiona je došlo do sukoba navijača Crvene zvezde i policije zbog čega je kasnio početak utakmice i to više od pola sata. Tom prilikom je bačen i suzavac tako da nije bilo nimalo prijatno. I ovaj put je bilo baklji, petardi, „milijardu” raznih predmeta ubačenih u teren, što je već postalo uobičajeni dekor u fudbalskoj Srbiji. Nisu izostali ni crveni kartoni, ogromna nervoza, međusobne uvrede.
Ova utakmica je po milioniti put pokazala da FSS ne može da bude imun na divljanje huligana na tribinama. Ovom huliganstvu i primitivizmu sa tribina i ulica neće biti kraja, neće ga sasvim sigurno zaustaviti nikakve rigorozne sankcije, sve dok je isti takav primitivizam u vrhu fudbalske organizacije koja se već dugo pravi i gluva i slepa na dugogodišnje probleme. Dok god se ne maknu svi takvi tipovi i njima slični, nema šanse da se bilo šta bolje može očekivati! Sve dok imamo ovakve čelnike FSS imaćemo i huligane.
Fudbal bi trebalo da bude bezbrižna zabava za sve ljude, sport treba da prati i sportsko navijanje i ponašanje. Svuda u svetu publika ide na utakmice da ih bezbrižno gleda, ali u zemlji Srbiji oni koji odlaze na stadion idu na svoj rizik u strahu kada će da ih pogodi nekakva flaša, baklja ili kada će ih neko na ulici da premlati zbog pogrešnog dresa ili šala.
Međutim, grdno se varaju oni koji misle da će se i posle ove utakmice bilo šta promeniti. Naravno da neće. Haos i agonija će da budu nastavljeni. U kući fudbala već dugo ćute i „boli ih uvo” što je fudbal u ovoj zemlji odavno propao. Da sve bude u stilu naslova na kraju utakmice je došlo do opšte tuče na terenu.
Grč, očaj, beznađe, neregularnost i sirene hitne pomoći to je već godinama stvarnost srpskog fudbala. Jedina nada za fudbalsku Srbiju, ali i za ostale oblasti života su IZBORI, ali ne kao oni prošli „cirkuski” kada je izabran Dragan Džajić, a i pre njega kada je na funkciju predsednika stigao Slaviša Kokeza. Nepatriotski je ćutati dok takve gadosti u fudbalu prolaze.
Milorad Bjelogrlić
