Хаос и агонија. Када то кажем мислим на српски фудбал који се већ дуже времена налази у прединфарктном стању. У домаћем фудбалу је време мрака. Финале купа је то још једном доказало. Ако неког занима ко је победио треба рећи да је пехар припао Црвеној звезди, која је после бољег извођења једанаестераца савладала Војводину. У регуларном делу, а и после продужетака је било 2:2.
Свуда, бар у цивилизованој Европи финалне утакмице се играју на највећим стадионима и пред препуним трибинама. У земљи Србији се финале националног купа игра у граду који нема ни суперлигаша, а на трибинама не може да стане ни 15.000 гледалаца. Истина, какав је квалитет фудбала у Србији и 15.000 је много, баш голема цифра када је у питању број посетилаца на стадионима.
Финалној утакмици је претходила свађа двојице партијских другова и симпатизера владајуће странке председника ФК Војводине Драгољуба Збиљића и „шефа параде” у ФК Црвена звезда доктора Звездана Терзића. Разлог је неспоразум око главног судије финалног меча. Мало је неуобичајено да се „газде” клубова консултују око главног судије, али и то је у Србији уобичајена појава.
Дуел није ни почео, а испред стадиона је дошло до сукоба навијача Црвене звезде и полиције због чега је каснио почетак утакмице и то више од пола сата. Том приликом је бачен и сузавац тако да није било нимало пријатно. И овај пут је било бакљи, петарди, „милијарду” разних предмета убачених у терен, што је већ постало уобичајени декор у фудбалској Србији. Нису изостали ни црвени картони, огромна нервоза, међусобне увреде.
Ова утакмица је по милионити пут показала да ФСС не може да буде имун на дивљање хулигана на трибинама. Овом хулиганству и примитивизму са трибина и улица неће бити краја, неће га сасвим сигурно зауставити никакве ригорозне санкције, све док је исти такав примитивизам у врху фудбалске организације која се већ дуго прави и глува и слепа на дугогодишње проблеме. Док год се не макну сви такви типови и њима слични, нема шансе да се било шта боље може очекивати! Све док имамо овакве челнике ФСС имаћемо и хулигане.
Фудбал би требало да буде безбрижна забава за све људе, спорт треба да прати и спортско навијање и понашање. Свуда у свету публика иде на утакмице да их безбрижно гледа, али у земљи Србији они који одлазе на стадион иду на свој ризик у страху када ће да их погоди некаква флаша, бакља или када ће их неко на улици да премлати због погрешног дреса или шала.
Међутим, грдно се варају они који мисле да ће се и после ове утакмице било шта променити. Наравно да неће. Хаос и агонија ће да буду настављени. У кући фудбала већ дуго ћуте и „боли их уво” што је фудбал у овој земљи одавно пропао. Да све буде у стилу наслова на крају утакмице је дошло до опште туче на терену.
Грч, очај, безнађе, нерегуларност и сирене хитне помоћи то је већ годинама стварност српског фудбала. Једина нада за фудбалску Србију, али и за остале области живота су ИЗБОРИ, али не као они прошли „циркуски” када је изабран Драган Џајић, а и пре њега када је на функцију председника стигао Славиша Кокеза. Непатриотски је ћутати док такве гадости у фудбалу пролазе.
Милорад Бјелогрлић
