„Najfinije od đavoljih lukavstava je ono kojim vas ubeđuje da on ne postoji.“

(iz pripovetke u prozi „Velikodušni kockar“, autor Šarl Bodler, Le Figaro 7. februara 1864. godine)

Patriotizam podrazumeva da poštujem tuđe jer volim svoje, fašizam podrazumeva da mrzim tuđe jer smatram da je samo moje vredno; Patriota misli poštujem druge jer volim sebe, fašista misli da drugi ne vrede. Fašizam – ili u duhu našeg jezika, snopizam – najpre opsenom savladava uspavani razum patriotizma. On ne napada tamo gde je svest budna, već tamo gde je racio prethodno zapušten i zatupljen; Zato ne podnosi prosvetu. Na posletku snopizam tlači sirovom silom.

Fašizam je nazadna ideologija, naopak društveni sistem koji, za početak, odvraća ljude od stvarnog problema i stvarnog protivnika društva. To izvorno nije sistem jednog slobodnog društva (suverene države), već oličava sistem jedne kriminalne interesne grupe koja guši društvo tako što od njega preuzima državni aparat. Kriminal se suprotstavlja, nameće sopstvenu potrebu, društvu, dok potrebu društva izbacuje iz njenog gnezda. Slabiji pojedinci tada, indukovani od strane interesne grupe, prvi iz vida gube stvarni interes društva kom pripadaju i postaju sluge grupi. Tako od građanina (gradivne persone društva) (p)ostaju resurs interesnoj grupi. Tako se opčinjavaju mase… Ovo navodim jer u Starom Rimu, nije svaki čovek (homo) bio i ličnost (persona). Robovi su smatrani „stvarima“ (res) i nisu imali pravni subjektivitet, iako su bili ljudska bića. Snopizam od ljudi pravi prutiće, žive stvari. Snop pruća je snop materijalno svezanih, duhovno učmalih, koji služi da se njegovom čvrstinom zaplaše preostali, i dalje nelojalni, slobodni članovi društva.

Fašizam je ideologija bazirana na prevari, to jest izvorno sistem jedne u suštini kriminalne, visoko i široko organizovane grupe nazadnih okupljene radi prevare, pljačke i destrukcije čitavog društva; Kriminalne grupe koja je po veličini tolika da najpre postaje kvazi politička partija, sve sa kvazi političkim ciljevima i parolama. Ono ima strukturu piramidalne prevare, jer se zasniva na kooptaciji u članstvo tipa ti nama lojalnost u pohari, mi tebi poziciju nakon pohare, što više lojalnih uvedeš, uzdizaćeš se višlje i bićeš bliže vođi… Cilj je naravno, podela plena koji se ogleda kako u metafizičkom otimanju slobode od nižih činilaca piramide i prosleđivanju iste prema gore, to jest uvećavanju slobode onih koji su na vrhu pa sve do samog vođe, koji na kraju ostaje jedini slobodan u čitavom porobljenom društvu, tako i u materijalnom bogatstvu koje se uvećava obrnuto srazmerno od sužavanja ka vrhu piramide. Na kraju je potpuno bezumlje: taj vođa, iako samo jedna tačka, poseduje svu slobodu i materijalna dobra u čitavom prostoru baze nad kojom je uzdignut. To je upravo situacija zbog koje Mojsije izvodi svoj narod iz Egipta, kao sistema u kom je samo faraon bio jedan jedini slobodan (krajnje bahat) čovek, a ostali (njegovi podanici) su usnopljeni negirali svoju personu – svoje naličje Bogu. Potpuna negacija monoteističke predstave o Bogu, robovanjem nekakvom vođi.

Taj prevarni mehanizam je geometrijski posmatrano, jedna opako sklopljena, trostrana piramida. Njenu bazu čine tri strane koje predstavljaju tri najčešće osobine ličnosti koje dominirajuju u toj kriminalnoj grupi: makijavelizam, kao sposobnost i sklonost manipulaciji drugima radi ostvarenja sopstvenih ciljeva; narcisoidnost, kao preuveličana slika o sebi i uverenje da su pametniji od drugih; i psihopatija kao odsustvo empatije i kajanja.

Ove tri osobine ličnosti koje čine osnovu te piramidalne prevare se kao isključive crte jedne ličnosti sjedinjuju u ličnosti vođe –  njenoj najvišoj tački.

Trik je u tome što Vas svaki činilac te piramide, kada Vam se ukrste putevi, ne suočava sa sobom, već upravo sa čitavom tom piramidom moći i tako pokušava da Vas obeshrabri i navede da mislite da izbora nemate, a iza njega Vas sila mami da joj se pridružite… Sva ta scenografija služi da zaboravite na svoju slobodu, jer Vam je on ne može uzeti. Gospod uvek ima poslednji potez. Šta je Princ ovoga sveta nudio Hristu iskušavajući ga u pustinji? Nudio mu je vlast i slavu nad carstvima jer je tvrdio da je njemu predana i da je daje kome on hoće. To je isti onaj pompezno podmetnut ideološki narativ, tiha promena značenja pojmova, plasirana od strane onoga ko od sebe izgrađuje lik kulta vođe. Bodler taj efekat na patriote učmalog razuma, pesničkom prozom u svom delu Velikodušni kockar opisuje kao: „ugodna vrtoglavica, i ja sam smesta zaboravio na sve neukusne tegobe života“.

Paradoks moći nečastivog je da se on danas više ne plaši onih koji ga opisuju kao strašno čudovište sa rogovima, već onoga ko razotkriva njegovu nevidljivost. Onog trenutka kada  postane prepoznat kao aktivan princip u društvu, on gubi taktičku prednost. Ta piramida moći nije jedna i jedina u društvu… ne, ona je samo najdominantnija jer u njoj i tik uz nju postoje slične, samo manje, kao i mnoge tačkice koje pretenduju na onaj sami špic na vrhu… Pogledajte skupštinu R. Srbije, da li su u njoj saučesnici u opseni ili borci protiv zla ili još neostvareni piramidalni prevaranti u zasedi? Ili-ili.

Ta organizovana kvazi politička, a zapravo kriminalna partija ceo pravni sistem zloupotrebljava za korist te jedne grupe, nametanjem njene kriminalne snopističke ideologije koja šteti čitavom društvu jer onemogućava izraz sistema koji je odraz potreba čitavog društva. Bez prepoznavanja društvenih potreba od strane dovoljnog broja pojedinaca društvo se raspada, jer većina pojedinaca tad ne zna odakle dolazi problem i ko je neprijatelj. Ovladavanje diskursom je trenutak trijumfa fašističke partije, pravni sistem postaje tek instrument te partije, vođa je obožen… Prevara ne samo da je dovedena do neprepoznavanja već sada mnogi čak i kad naknadno postanu osvešćeni da sudeluju u grandioznoj prevari nastavljaju to da čine, ali sad pak opijeni sa moći koju imaju nad drugima ili pak u strahu od iste… Da.

Kada fašistička partija trijumfuje, rezultat je Duboka država. Duboka država zapravo jeste stanje tonuća države u necivilizacijski mrak. To je dekadentni, blasfemični proces privatne zloupotrebe onoga što je javno a to je sistem. Garant slobode – država, se pretvara u mehanizam za ekstrakciju resursa. Tada imamo najveći kriminal uperen protiv pojedinca, društva i protiv Boga jer izruguje Njegove prve dve zapovesti. Tada se država i društvo ruše a stradaju ljudi, oni koje Bog slobodne stvori.

Oružje opasnog neprijatelja je uvek tvoja sopstvena slabost.

Upravo u tom udaru tmine na državu, institucije, ljude i njihovu slobodu, javlja se nova svest. Primenjeno na društveno-političku i ab fontibus slobodarsku revoluciju koja se dešava u Republici Srbiji: Studentski pokret vodi samo naizgled sporu, ali društveno sveobuhvatnu i temeljnu borbu u prosvećivanju pojedinaca koji čine čitavo društvo, kako bi ti pojedinci i sami uočili prevaru i kako bi isti shvatili da nakon vrhunca bahate moći sledi samo potpuni pad. Prozreli su da je oružje neprijatelja društva mrak i haos, na šta je njihov odgovor svetlost i razum. Pokazuju svojim primerom da je solidarnost ono što povezuje ljude iznutra – empatijom, dok je matrica skupštinskih povezivača snoplja, ili–ili, prinuda. Time se neutrališe opsena kao glavni potčinjavački istrument fašizma koji je uvek, uvek i uvek samo tiranski, egoističan, mizantropski, bezuman. Nesposoban da produži život već samo da uništi.

A ta vršna tačka svih prevarnih piramida, taj Velikodušni kockar i Nadprevarant zapravo ni ne deli iz sopstvenog viška, već iz potrebe da održi iluziju kontrole i visokog statusa. To je maska koja mu služi da se odloži suočavanje sa jednom i jedinom, samo njegovom, bolnom istinom o gubitništvu i zavisnosti. Ne zaboravimo ko je onaj davno pali.

Pa kako sa aždajom?

– Odbi ono što ti nudi. Ne ponižavaj se.

p.s. Napisano na Sretenje, u jednu nedelju, 15.02.2026. godine (Srećan nam 471. dan mirne borbe za vladavinu prava i državnost Republike Srbije);

Advokat Ivan Tatić