Kanada, SAD i Meksiko će od 11. juna do 19. jula biti domaćini 23. Svetskog fudbalskog prvenstva. Večeras se igra prva utakmica Meksiko – Južna Afrika. Po prvi put u istoriji Mundijala učestvuje čak 48 reprezentacija, a utakmice će se igrati u 16 gradova. Pre četiri godine u Kataru su igrale „samo” 32 selekcije. Bez obzira na veći broj učesnika, Srbija nije uspela da izbori plasman. Iskreno govoreći „Orlovi” to nisu ni zalužili pošto su u odlučujućoj utakmici izgubili od Albanije i to u Leskovcu.
Šta reći o predstojećoj svetskoj smotri fudbala ?
Ne treba biti mudar, a ni specijalan znalac kada je fudbal u pitanju, ali sasvim je jasno da veći broj reprezentacija neće doprineti ni boljem kvalitetu, a čini se ni većem zanimanju publike. Ovim potezom je kvalitet takmičenja „razvodnjen” i nema nikakve dileme da će u prvoj fazi takmičenja biti i dosadnih i neinteresantnih mečeva. Prava uzbuđenja se mogu očekivati tek od osmine finala, kada 16 najboljih selekcija počne da razigrava za plasman u finale.
Mnoge stvari u fudbalu su se iz korena promenile. Valjda je svakom laiku na zemaljskoj kugli postalo jasno da fudbal već dugo lagano umire od stida. To najbolje potvrđuje i činjenica da je pre dva dana (9. juna) bivši predsednik Evropske fudbalske unije (Uefe), čuveni Francuz Mišel Platini, podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Svetske fudbalske federacije (Fifa) Đanija Infantina. Razlog za tužbu su lažne optužbe Infantina kao i trgovina uticajem. Platini je osim krivične prijave podneo i građansku prijavu tražeći ogromno materijalno obeštećenje od Fife.
Vrhunac svetskog fudbalskog licemerja se desio u decembru prošle godine kada je FIFA ničim izazvana dodelila američkom predsedniku Donaldu Trampu novoustanovljenu nagradu za mir. Tom prilikom Infantino je uručio i zlatnu medalju američkom predsedniku. Valjanog razloga za donošenje takve odluke apsolutno nije bilo, ali kao što rekosmo svetski fudbal već odavno polako umire od stida. Ostala je nepoznanica da li se Đani Infantino tom prilikom makar malo zacrveneo. Sudeći po slikama nije.
Floskula da je fudbal „najvažnija sporedna stvar” na svetu je postala odavno bespredmetna i smešna. Na „sporedne” stvari se ne troši ogroman novac. Fudbal je već odavno prestao da bude „sirotinjska zabava”. To je sada igra bogatih u kojoj igraju „bogataši” za „bogataše”. Novcu i profitu je sve podređeno. Srbija je otišla korak dalje u tom pogledu, pa se ovde i navija za novac. Mnogi su se u fudbalu obogatili, a mnogi se i danas i te kako bogate, mada nisu akteri same igre.
Fudbal je već odavno postao nedostižan za „radničku klasu”. Ulaznice za finalnu utakmicu predstojećeg Mundijala naplaćuju se oko 9.500 evra iako su organizatori prilikom podnošenja kandidature za domaćinstvo najavili da će njihova cena biti oko 1.350 evra. Za one koji ne znaju treba reći da je cena najskupljih ulaznica za prethodni Mundijal u Kataru bila oko 1.400 evra. Ni početak turnira nije pošteđen poskupljenja. Ulaznice za meč otvaranja između Meksika i Južne Afrike u Meksiko Sitiju skočile su na 2.585 evra, dok je cena za prvi meč Kanade protiv Bosne i Hercegovine dostigla 1.940 evra.
Mundijal već danas treba da počne, ali navijači četvrtine zemalja učesnica se suočila i sa administrativnim problemima oko ulaska na teritoriju SAD zbog kojih su primorani da otkažu odlazak na ovo takmičenje. Dodaju li se tome astronomske cene aranžmana mnogi već sada tvrde da će ovo biti jedan od najslabije posećenih Mundijala.
Genijalci iz Fife iz godine u godinu pronalaze nove načine i puteve do blamaža i besmislica. I nikada se ne umore ili zasite od mnoštva krivih odluka, loših argumenata i besmislenih poteza koje povlače. U društvu u kojem dominiraju lažni osmesi, isti takvi komplimenti, licemerni likovi koji se ulizuju moćnijim od sebe, brutalna iskrenost je nešto što bi trebalo da se poštuje i ceni, a ne razapinje na stub srama.
Milorad Bjelogrlić
