Канада, САД и Мексико ће од 11. јуна до 19. јула бити домаћини 23. Светског фудбалског првенства. Вечерас се игра прва утакмица Мексико – Јужна Африка. По први пут у историји Мундијала учествује чак 48 репрезентација, а утакмице ће се играти у 16 градова. Пре четири године у Катару су играле „само” 32 селекције. Без обзира на већи број учесника, Србија није успела да избори пласман. Искрено говорећи „Орлови” то нису ни залужили пошто су у одлучујућој утакмици изгубили од Албаније и то у Лесковцу.
Шта рећи о предстојећој светској смотри фудбала ?
Не треба бити мудар, а ни специјалан зналац када је фудбал у питању, али сасвим је јасно да већи број репрезентација неће допринети ни бољем квалитету, а чини се ни већем занимању публике. Овим потезом је квалитет такмичења „разводњен” и нема никакве дилеме да ће у првој фази такмичења бити и досадних и неинтересантних мечева. Права узбуђења се могу очекивати тек од осмине финала, када 16 најбољих селекција почне да разиграва за пласман у финале.
Многе ствари у фудбалу су се из корена промениле. Ваљда је сваком лаику на земаљској кугли постало јасно да фудбал већ дуго лагано умире од стида. То најбоље потврђује и чињеница да је пре два дана (9. јуна) бивши председник Европске фудбалске уније (Уефе), чувени Француз Мишел Платини, поднео кривичну пријаву против председника Светске фудбалске федерације (Фифа) Ђанија Инфантина. Разлог за тужбу су лажне оптужбе Инфантина као и трговина утицајем. Платини је осим кривичне пријаве поднео и грађанску пријаву тражећи огромно материјално обештећење од Фифе.
Врхунац светског фудбалског лицемерја се десио у децембру прошле године када је ФИФА ничим изазвана доделила америчком председнику Доналду Трампу новоустановљену награду за мир. Том приликом Инфантино је уручио и златну медаљу америчком председнику. Ваљаног разлога за доношење такве одлуке апсолутно није било, али као што рекосмо светски фудбал већ одавно полако умире од стида. Остала је непознаница да ли се Ђани Инфантино том приликом макар мало зацрвенео. Судећи по сликама није.
Флоскула да је фудбал „најважнија споредна ствар” на свету је постала одавно беспредметна и смешна. На „споредне” ствари се не троши огроман новац. Фудбал је већ одавно престао да буде „сиротињска забава”. То је сада игра богатих у којој играју „богаташи” за „богаташе”. Новцу и профиту је све подређено. Србија је отишла корак даље у том погледу, па се овде и навија за новац. Многи су се у фудбалу обогатили, а многи се и данас и те како богате, мада нису актери саме игре.
Фудбал је већ одавно постао недостижан за „радничку класу”. Улазнице за финалну утакмицу предстојећег Мундијала наплаћују се око 9.500 евра иако су организатори приликом подношења кандидатуре за домаћинство најавили да ће њихова цена бити око 1.350 евра. За оне који не знају треба рећи да је цена најскупљих улазница за претходни Мундијал у Катару била око 1.400 евра. Ни почетак турнира није поштеђен поскупљења. Улазнице за меч отварања између Мексика и Јужне Африке у Мексико Ситију скочиле су на 2.585 евра, док је цена за први меч Канаде против Босне и Херцеговине достигла 1.940 евра.
Мундијал већ данас треба да почне, али навијачи четвртине земаља учесница се суочила и са административним проблемима око уласка на територију САД због којих су приморани да откажу одлазак на ово такмичење. Додају ли се томе астрономске цене аранжмана многи већ сада тврде да ће ово бити један од најслабије посећених Мундијала.
Генијалци из Фифе из године у годину проналазе нове начине и путеве до бламажа и бесмислица. И никада се не уморе или засите од мноштва кривих одлука, лоших аргумената и бесмислених потеза које повлаче. У друштву у којем доминирају лажни осмеси, исти такви комплименти, лицемерни ликови који се улизују моћнијим од себе, брутална искреност је нешто што би требало да се поштује и цени, а не разапиње на стуб срама.
Милорад Бјелогрлић
