Posle spektakularne otmice predsednika Venecuele izvedene u režiji Amerikanaca, jedina osoba na svetu koja se osetila direktno ugroženom i nestvarno preplašenom bio je Aleksandar Vučić. Sazvao je odmah hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost što se nigde, ni u jednoj državi, nije dogodilo, osim u Srbiji. Takva reakcija podrazumevala bi nekakav žestok odgovor Trampu i Americi, ali to je izostalo i slušali smo kao i dosad Vučićeve žalopojke o sopstvenoj ugroženosti.
Da li ga je činjenica, što Madurovi Ćaciji slično organizovani poput Vučićevih, nisu pružili nikakav otpor, dok su im odvodili predsednika, dodatno uplašila ili je u pitanju istraga oko softvera preko koga su iz Srbije nameštani izbori u Americi, teško je utvrditi. U svakom slučaju, panični strah koji nisu mogli danima skriti ni njegovi najbliži saradnici zahvatio je ne samo Vučića već i njegovo nagomilano leglo.
Pa, ipak, uspeli smo čuti, da ukoliko Tramp i Amerika napadnu Grenland da Srbija neće ulaziti u rat. Onako odsečno kako to samo ume preplašeni Maduro iz Čipuljića. Time je, može se slobodno reći odahnuo konačno ceo svet, pa i sam Tramp. Jer zamislite te panike da su kojim slučajem Srbija i njen izabrani Ćaci zauzeli drugačiji stav. Teško je utvrditi kakva bi sve euforija zavladala u Vučićevim tabloidima sa sve naslovima “Branićemo Grenland do poslednjeg Srbina” ili “Uvodimo obavezni vojni rok da bi odbranili Eskime”… Pokrenuli bi sigurno i još neisporučene rafale, a članicama Evropske unije, po ko zna koji put dokazali, kako opredeljeni čvrsto stojimo na evropskom putu i da naša svetinja nisu više Kosovo i Metohija već mukom stečene granice EU.
Svet je, dakle, delimično odahnuo, jer Srbija ovog puta neće braniti Evropu od zavojevača. Ali, zato je, stanovništo Srbije ostalo zgroženo i prilično uznemireno javnim obeležavanjem Božića u redakciji Informera, gde su osim vrhovnog Ćacija prisustvovali svi njegovi poslušnici iz vlade, ali i iz stranke. SRS ili SNS, svejedno. Ovog puta na sebi nisu imali Trampove majice, niti su isticali bilborde sa njegovim likom.
Zato smo mogli čuti kako Vučić kuka i zapeva da nikada nije posedovao Skaj telefon i da nikad nije razgovarao preko njega, ali da u to nikoga više ne može ubediti. Možda da su mu nekako šapnuli da je u pitanju aplikacija, a ne vrsta telefona, ali ko će se još time baviti u Informeru.
Let iznad kukavičjeg gnezda je odličan film koji između ostalog oslikava život u ludnici, dok proslava Božića u Informeru pokazuje šta se događa kad pacijenti ovladaju svim segmentima jednog društva u raspadanju. Ne zna se šta je strašnije, ono što govore ili kako se ponašaju. Njima je prirodno da se zabavljaju pevajući sa osuđenim ubicama. Kao što im je prirodno da o bezbednosti nehigijenskog Ćacilenda, njihovog ostrva slobode i odbrane dostojanstva Srbije, brinu osuđeni silovatelji i to muškaraca.
U kakvom je Srbija ozbiljnom problemu scene proslave Božića u redakciji Informera najbolje govore. Još više u kom pravcu ćemo nastaviti da tonemo ako i dalje budemo dozvolili da nam pacijenti i robijaši određuju meru slobode, pravde i demokratije.
Vrhovni Ćaci umesto da Božić proslavlja sa svojom porodicom, kako i dolikuje svakom domaćinu i onom ko iole drži do vere i tradicije, on je izabrao redakciju Informera, gde je pokušavao da objasni uspešnost politike koju vodi, navodeći jačanje vojske kao prioritet i izgradnju čeličnog raketnog štita nad Srbijom poput onog Izraelskog. Sasvim realno u trenutku dok nismo u stanju sneg da očistimo sa ulica.
Ozarena i ushićena lica onih koji su već više puta proglašeni šampionima objavljenih laži, dobili su još jednom potvrdu da uživajući zaštitu onog koji je izvorna snaga svake podvale i izgovorene neistine, mogu ovako do mile volje. Uostalom, kako bi drugačije saznali koje prase više voli Šešelj i kako je Dačićeva baba, po njegovim tvrdnjama, pobegla sa osmoro dece za Šiptara, uz izvinjenje lažnog vojvode Beriši da su to bili tada neki drugi Šiptari… Vrhunac i ujedno dokaz da dno u Srbiji, nažalost, nema granicu, je da se uz četničku pesmu koju peva osuđeni ubica, razdragano veseli sa vojvodom od zarđale kašike predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. LGBT zajednica može konačno da bude ponosna, jer su čak i Šešelja prihvatili kao svog.
To može samo u režiji Aleksandra Vučića i njegove ekipe iz Informera. Čitavom skupu nedostajao je samo još Porfirije, pa da steknu kompletan legitimitet. Let iznad kukavičjeg gnezda je samo film. Ono što mi gledamo servirano iz kuhinje vrhovnog Ćacija je naša stvarnost. Ako nismo u stanju kao ljudi s tim da se izborimo i zaustavimo Madura iz Čipuljića koji predstavlja neobičnu mešavinu Kaligule i Nerona, onda više ne bi smeli da postojimo kao narod.
Razmislite o tome dok još imamo koliko toliko vremena. Dokažimo da niko nekažnjeno ne može više ponižavati i uništavati Srbiju.
Srđan Škoro
