Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra i za 245 procenata je veći nego u prvom kvartalu 2025, kada je taj jaz bio samo 27,8 milijardi dinara ili 237 miliona evra.

Dodatni problem za ministra finansija Sinišu Malog je, kako je navedeno, što je to najveći minus u državnoj kasi, ostvaren u prva tri meseca još od velike rokade, kada je u maju 2018. mesto gradonačelnika Beograda zamenio ministarskim. Zapravo je to novi rekord u modernoj istoriji javnih finansija Srbije.

O razmerama (ne)očekivanih budžetskih problema ukazuje i podatak da je minus posle prvog ovogodišnjeg kvartala više nego duplo veći nego što je bio u prva tri meseca pandemijske 2020. godine, kada je deficit iznosio 46,3 milijarde, što znači da je za 50 milijardi dinara bio manji nego što je sada.

Istine radi, valja podsetiti da je zbog mera za ublažavanje posledica krize izazvane virusom kovid-19, deficit do kraja 2020. dostigao do sada rekordnih 459,6 milijardi dinara ili 3,9 milijardi evra. Tome je doprinela i odluka vlasti da kapom i šakom deli ‘novac iz helikoptera’ i to baš nekoliko nedelja pre nego što je u junu te godine, u jeku pandemije, organizovala vanredne izbore, koje je opozicija bojkotovala.

Sve lošija budžetska slika nije samo posledica rasta cena energenata, zbog čega je država bila prinuđena da se odrekne dela, inače visokih akciza na gorivo. I pre krize, izazvane ratom na Bliskom istoku, srpske javne finansije počele su da posrću. U januaru prošle godine, na primer, ministar Mali mogao je da se pohvali suficitom od 5,5 milijardi dinara, dok je isti mesec ove godine okončan sa minusom od čak 37,6 milijardi.

Šta tek reći ako se ovogodišnji deficit uporedi sa suficitom iz januara 2024. od 30,2 milijarde. Uz to, samo u januaru 2026. napravljen je deficit duplo veći nego u prva tri meseca 2024, ili za devet milijardi veći nego u prvom kvartalu 2023…

Tome su, kako navodi Radar, presudno kumovali „kapitalni“ rashodi od 67,3 milijarde dinara, od kojih je lavovski deo potrošen za plaćanje ovogodišnje rate za nabavku francuskih borbenih aviona rafala.

Do sada je ta 2,75 milijardi evra vredna nabavka za potrebe Ministarstva odbrane državnu kasu olakšala za više od milijardu i po evra, s tim što su dve prve rate od po 411,75 miliona uplaćene u oktobru 2024. i aprilu 2025, a poslednja od 686,25 miliona u dve tranše, u decembru prošle i januaru ove godine. Sledeća rata od 686,25 miliona dospeva za plaćanje 29. januara 2027.

U januaru 2025. Mali mogao je da se pohvali suficitom od 5,5 milijardi dinara, a isti mesec ove godine okončan je sa minusom od 37,6 milijardi i za samo jedan mesec napravljen je duplo veći deficit nego u prva tri meseca 2024, ili za devet milijardi veći nego u prvom kvartalu 2023.

Problem je, međutim, što januarski minus u državnoj kasi, po svemu sudeći, nije bio izolovani incident, ni samo posledica nabavke rafala. Na takav zaključak ukazuju i izvori Radara koji otkrivaju da je i prošlog meseca uknjižen deficit u budžetu od oko 27 milijardi dinara.

Na prvi pogled to možda i ne deluje tako strašno, ali se potpuno drugačiji utisak stiče ako se ima u vidu da je on bio čak 13,5 puta veći nego u martu prošle godine. Otuda je utisak da je samo pitanje dana kada će ministar Mali morati najpre kolegama u Vladi, a potom i poslanicima u Skupštini da predloži rebalans ovogodišnjeg budžeta.

Izvor: Beta