Само у прва три месеца ове године дефицит буџета Србије премашио је 96 милијарди динара или 818 милиона евра и за 245 процената је већи него у првом кварталу 2025, када је тај јаз био само 27,8 милијарди динара или 237 милиона евра.
Додатни проблем за министра финансија Синишу Малог је, како је наведено, што је то највећи минус у државној каси, остварен у прва три месеца још од велике рокаде, када је у мају 2018. место градоначелника Београда заменио министарским. Заправо је то нови рекорд у модерној историји јавних финансија Србије.
О размерама (не)очекиваних буџетских проблема указује и податак да је минус после првог овогодишњег квартала више него дупло већи него што је био у прва три месеца пандемијске 2020. године, када је дефицит износио 46,3 милијарде, што значи да је за 50 милијарди динара био мањи него што је сада.
Истине ради, ваља подсетити да је због мера за ублажавање последица кризе изазване вирусом ковид-19, дефицит до краја 2020. достигао до сада рекордних 459,6 милијарди динара или 3,9 милијарди евра. Томе је допринела и одлука власти да капом и шаком дели ‘новац из хеликоптера’ и то баш неколико недеља пре него што је у јуну те године, у јеку пандемије, организовала ванредне изборе, које је опозиција бојкотовала.
Све лошија буџетска слика није само последица раста цена енергената, због чега је држава била принуђена да се одрекне дела, иначе високих акциза на гориво. И пре кризе, изазване ратом на Блиском истоку, српске јавне финансије почеле су да посрћу. У јануару прошле године, на пример, министар Мали могао је да се похвали суфицитом од 5,5 милијарди динара, док је исти месец ове године окончан са минусом од чак 37,6 милијарди.
Шта тек рећи ако се овогодишњи дефицит упореди са суфицитом из јануара 2024. од 30,2 милијарде. Уз то, само у јануару 2026. направљен је дефицит дупло већи него у прва три месеца 2024, или за девет милијарди већи него у првом кварталу 2023…
Томе су, како наводи Радар, пресудно кумовали „капитални“ расходи од 67,3 милијарде динара, од којих је лавовски део потрошен за плаћање овогодишње рате за набавку француских борбених авиона рафала.
До сада је та 2,75 милијарди евра вредна набавка за потребе Министарства одбране државну касу олакшала за више од милијарду и по евра, с тим што су две прве рате од по 411,75 милиона уплаћене у октобру 2024. и априлу 2025, а последња од 686,25 милиона у две транше, у децембру прошле и јануару ове године. Следећа рата од 686,25 милиона доспева за плаћање 29. јануара 2027.
У јануару 2025. Мали могао је да се похвали суфицитом од 5,5 милијарди динара, а исти месец ове године окончан је са минусом од 37,6 милијарди и за само један месец направљен је дупло већи дефицит него у прва три месеца 2024, или за девет милијарди већи него у првом кварталу 2023.
Проблем је, међутим, што јануарски минус у државној каси, по свему судећи, није био изоловани инцидент, ни само последица набавке рафала. На такав закључак указују и извори Радара који откривају да је и прошлог месеца укњижен дефицит у буџету од око 27 милијарди динара.
На први поглед то можда и не делује тако страшно, али се потпуно другачији утисак стиче ако се има у виду да је он био чак 13,5 пута већи него у марту прошле године. Отуда је утисак да је само питање дана када ће министар Мали морати најпре колегама у Влади, а потом и посланицима у Скупштини да предложи ребаланс овогодишњег буџета.
Извор: Бета
