Nema sumnje da aktuelna opozicija u Srbiji nema ni jedinstva ni organizovane snage ni autoriteta u javnosti da predvodi političke promene i pobedi aktuelnu vlast. Sve to što je neophodno za uspeh, i mnogo više od toga, ima Studentski pokret i zato svi oni koji iskreno žele smenu sadašnje vlasti treba sve svoje lične i stranačke interese da stave u drugi plan i podrže one koji jedini imaju šansu, a to su studenti. Protiv njih vlast nikako nema rešenje niti funkcionišu uobičajene režimske metode kompromitacije primenjene na opoziciju. Tu, dakle, nema dileme koga podržati. Dileme postoje samo kada je u pitanju Studentska izborna lista i tiču se njenog sastava i budućih poteza onih koji će dobiti poslanički mandat a možda i vlast u ime Studentskog pokreta i na njihovim leđima.

Da li Studentski pokret treba da zastane, razmisli i promeni kriterijum za izbor kandidata za narodne poslanike na Studentskoj izbornoj listi za nastupajuće vanredne ili redovne parlamentarne izbore?

Da li je ipak bolje da kandidati budu sami studenti koji su besprekorno izneli ovu borbu do sada, a ne da se na njihovim plećima promoviše bilo ko drugi?

Kako da, ako to ne promene, svojim izborom kandidata koji nisu iz studentskih redova ne podele već ujedinu Srbiju oko sebe?

Da li je potrebno uslovljavati buduće narodne poslanike da se javno obavežu da se nakon ovog prelaznog skupštinskog mandata neće baviti politikom ili to treba da važi samo za članove buduće prelazne Vlade nestranačkih stručnjaka?

Kako da Studentski pokret iskontroliše buduće narodne poslanike i članove Vlade da ne soliraju i studentsku izbornu pobedu nad aktuelnom vlašću kojoj se nadamo ne pretvore u odskočnu dasku za lične interese?

Da li je i to argument da je bolje da oni sami budu kandidati za narodne poslanike i kontrolori sopstvene sudbine, a ne da je predaju bilo kome drugome u ruke?

Da li je to možda jedini način da kontrolišu buduću prelaznu Vladu koja će samim tim biti lako smenjiva ako ne radi ono što joj je Studentski pokret zadao kao zadatak?

Kako da konačno Kurta ne zameni Murtu? Kako da i Kurtu i Murtu pošaljemo u političku penziju? Kako da obezbedimo normalan politički i svaki drugi život u Srbiji? I zašto smo došli u situaciju da ovo strateško i dalekosežno pitanje moraju da rešavaju mladi ljudi?

Oni koji su za ovih godinu dana veličanstveno predvodili Srbiju u moralnom i političkom ustanku protiv režimskog zla znaće i da naprave Izbornu listu kako treba. Kako god da je naprave biće bolja od bilo čega što aktuelna opozicija može da ponudi. Jer da je opozicija valjala i da je umela da se ujedini i organizuje, ona bi predvodila antirežimski front i do sada smenila Vučićevu vlast. Pošto za to nije bila sposobna ili ima drugu vrstu dogovora sa vlašću – otpada!

Najsmešnija je histerija kako režimskih tako i opozicionih botova o tome kako se ne zna ko će biti na Studentskoj izbornoj listi i koji će biti njen program, uprkos tome što su Studenti u blokadi u više navrata izašli sa jasnim programom povratka države narodu i na raznim svojim događajima istakli brojne govornike koji se slobodno mogu smatrati potencijalnim kandidatima, a mnogi su to i potvrdili. Ne znamo unapred izborne liste ni drugih političkih opcija vlasti i opozicije, pa se oko toga niko ne buni. Pritom, manje-više znamo ko su njihovi kandidati koji su u opticaju i tu ništa ni novo ni vredno nema da se čuje. To su sve ispričane i istrošene priče i ljudi. Jedina novost na srpskoj političkoj sceni je Studentska izborna lista. Čak i ako ostane na snazi njihova odluka da se lično ne kandiduju, čime su već pokazali svima da se u ovoj društveno-političkoj borbi ne vode ličnim interesima, Izborna lista koju će oni podržati je najozbiljniji protivkandidat vladajućem režimu. U tom slučaju ih samo neprestano treba podsećati da se čuvaju od kandidata koji bi delili opozicioni narod, koji guraju lične priče a ne zajedničke, koji nisu timski igrači i ne shvataju da su sledeći izbori referendum za smenu vlasti, a tek drugi koji dođu politička utakmica sa različim ideološkim programima. To je još jedan od argumenata zašto vredi razmisliti da li je bolje da studenti sami sebe kandiduju a ne druge, jer niko drugi bolje od njih ne može da ispuni ponuđene kriterijume nadideološkog jedinstva i fokusiranosti na suštinske promene.

Bilo kako bilo, a verujemo da će oni koji su do sada sve uradili kako treba znati i da ovaj posao sa Izbornom listom privedu kraju na najbolji način, Studentski pokret je događaj godine 2025. i najveća nada Srbije u 2026. i godinama koje dolaze. Jer je srpskoj političkoj sceni, ali ne samo njoj nego i čitavom našem društvu po dubini, neophodna smena generacija, da najbolji mladi ljudi ostanu u našoj zemlji i preuzmu razne društvene odgovornosti, da se zaustavi začarani krug večno istih političara na vlasti i u opoziciji, da se promešaju karte, nešto promeni, da se zaustave monopoli na bavljenje politikom, da se podmladi Srbija na svim nivoima, da zavlada novi sistem vrednosti koji će doneti novi ljudi jer su stari rekli sve što su imali i uradili sve što su znali.

Razume se da nemam iluzija da će mnogo novih ljudi biti spremno da se uključi i pomogne da Srbija izađe iz aktuelne krize i da se država uredi. Mladi imaju tu vrstu idealizma, hrabrosti i lucidnosti da se sa tim uhvate u koštac i da iz svojih redova iznedre nove političare. Mnogi stari političari će neizbežno ostati tu, neki na korist a neki na štetu opšteg dobra, ali nadam se da svakako više neće moći da monopolišu i manipulišu političku scenu kao do sada. Probali smo sve sa dosadašnjim političarima i nije išlo. Ne vidim niti jedan jedini razlog zašto ne bismo probali sa nekim novim, posebno kada se radi o mladim ljudima koji su se dokazali u najtežim uslovima, svima nam vratili veru, ljubav i nadu, i koji mogu da nas povedu putem istinske duhovne i državne obnove.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri