„Gospodine, uđite u prostoriju i predajte Vaša dokumenta.“
Sloboda je čoveku data kao misao, kao apstrakcija, on je sposoban da spoznaje tek unutrašnju emanaciju tog pojma što je njegova kvintesencija. Sloboda se ne definiše samo neograničenošću govora, kretanja, uspona na društvenoj lestvici, jer navedene spoljašnje manifestacije slobode moraju biti potvrđene ili praćene komplementarnim unutrašnjim osećajem slobode.
„Skinite kaiš sa pantalona i pertle sa cipela. Izvadite sve iz džepova i stavite na sto.“
Čovek se rađa slobodan, a ipak svuda je u okovima (Ruso). Nužna je restitutia in integrum homo sapiensa, a nje nema bez ispunjenje božanskog zaveta-niko nije slobodan dok slobodni nisu svi!
„Skinite burmu i sve vredne stvari stavite u Vaš ruksak koji će biti zaključan u našem ormanu. Sav novac izvadite iz novčanika i stavite u džep od pantalona. Ne, nemate pravo da unesete ni slike žene i dece, nijednu knjigu, ni olovku.“
Misao o slobodi otvara vrata onostanog sveta, ona neprestano luta kroz beskonačnost ljudskost uma; razum, savest i emocije određuju joj koordinate unutar te neistražene beskrajnosti.
„Uzmite jastuk, čaršav i dva ćebeta. Imate dve plastične flaše vode bez zatvarača, ako ste gladni imate obezbeđena tri obroka, ako pijete lekove navedite koje, ako ste alergični ne nešto obavestite dežurnog stražara.“
Čovek kao slobodno biće ograničen je fizičkim i prirodnim zakonima spolašnjeg sveta. Taj nedostatak je nepopravljivi defekt spoljašnjih znakova slobode, nasuprot misli i slobodi koja uprkos gravitaciji leti, uprkos vremenu traje, uprkos prolaznosti menja se i utvrđuje.
„Vrata se ne otključavaju bez prethodnog poziva kroz otvoreni prozorčić preko kojeg jedino možete da komunicirate sa službenim licima. Pre izlaska pred tužioca imaćate pravo na poverljiv razgovor sa advokatima, a onda ćete biti sprovedeni u drugu, zasebnu ćeliju.“
Sloboda ne prestaje pretećim zveketom ključaonice, nje nema onda kada strah, očaj ili krivica čoveka onesposobe za bilo koju vrstu intelektualne operacije. Kada je čovek nasilno odvojen od sopstvene spoznaje sebe kao misaonog bića, kada je sveden na broj, kada zidovi koji ga okružuju postanu barijere unutar njegovog razuma-tada on postaje pravi zarobljenik.
„Uhapšeni ste zbog sumnje da ste pozivali na nasilno rušenje ustavnog poretka. Predočeni su Vam dokazi kada ste, gde i kako to uradili. Kako se izjašnjavate povodom tih optužbi i kako ćete se braniti?“
Sloboda je čovekov punctum soliens! Mit, realnost i nužnost! Celokupno trajanje čovečanstva je kontinuirana, grandiozna, epska borba za slobodu čoveka. Robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, komunizam-eonske crtice pisane istorije čiji spiritus movens jeste ideja o slobodi, ideal o slobodnom čoveku, ideologija o slobodnom društvu. Ljudska sloboda je bezuslovna obaveznost, kategorički imperativ!
„Ako se niste konsultovali sa svojim zastupnicima možete to učiniti pre nego sastavimo zapisnik o saslušanju. Utvrđujemo da li postoji osnov da se lišite slobode dok traje postupak protiv Vas.“
Za neprijatelje slobode ona je put u haos, entropiju, anarhiju. Levijatan umesto ideje, potčinjavanje umesto dogovora. Sloboda čoveka kao društvenog biće jeste definisana društvenim dogovorom. Ona kao misao počiva na moralnom zakonu kao sporazumu između čoveka i boga i na ustavnom zakonu kao sporazumu između čoveka i društva. Time sloboda nije ograničena, naprotiv, ona dobija trostruku dimenzionalnost-horizantalnu u odnosu čovek-čovek, vertikalnu u odnosu čovek-Bog, imaginarnu u odnosu čoveka prema sebi samom.
„Idete kući, gospodine. Potpišite ove papire, jedna kopija pripada Vama.“
Izlaskom iz zgrade suda da li sam postao slobodan ili se samo proširilo zatvrorsko dvorište? Da li jedan papir, makar nosio pečat sudije, predsednika, kralja, crkvenog poglavara etc. verifikuje nečiju slobodu, da li je dovodi u pitanje bez saznajnog odgovora ili samo produžuje već navučenu uzicu?
Ideja slobode u koju verujemo nije lepa zato što je ne možemo nikada ostvariti, već je lepa zato što je se nikada ne možemo i ne smemo odreći!
dr Aleksandar Dikić
