„Господине, уђите у просторију и предајте Ваша документа.“
Слобода је човеку дата као мисао, као апстракција, он је способан да спознаје тек унутрашњу еманацију тог појма што је његова квинтесенција. Слобода се не дефинише само неограниченошћу говора, кретања, успона на друштвеној лествици, јер наведене спољашње манифестације слободе морају бити потврђене или праћене комплементарним унутрашњим осећајем слободе.
„Скините каиш са панталона и пертле са ципела. Извадите све из џепова и ставите на сто.“
Човек се рађа слободан, а ипак свуда је у оковима (Русо). Нужна је реститутиа ин интегрум хомо сапиенса, а ње нема без испуњење божанског завета-нико није слободан док слободни нису сви!
„Скините бурму и све вредне ствари ставите у Ваш руксак који ће бити закључан у нашем орману. Сав новац извадите из новчаника и ставите у џеп од панталона. Не, немате право да унесете ни слике жене и деце, ниједну књигу, ни оловку.“
Мисао о слободи отвара врата оностаног света, она непрестано лута кроз бесконачност људскост ума; разум, савест и емоције одређују јој координате унутар те неистражене бескрајности.
„Узмите јастук, чаршав и два ћебета. Имате две пластичне флаше воде без затварача, ако сте гладни имате обезбеђена три оброка, ако пијете лекове наведите које, ако сте алергични не нешто обавестите дежурног стражара.“
Човек као слободно биће ограничен је физичким и природним законима сполашњег света. Тај недостатак је непоправљиви дефект спољашњих знакова слободе, насупрот мисли и слободи која упркос гравитацији лети, упркос времену траје, упркос пролазности мења се и утврђује.
„Врата се не откључавају без претходног позива кроз отворени прозорчић преко којег једино можете да комуницирате са службеним лицима. Пре изласка пред тужиоца имаћате право на поверљив разговор са адвокатима, а онда ћете бити спроведени у другу, засебну ћелију.“
Слобода не престаје претећим звекетом кључаонице, ње нема онда када страх, очај или кривица човека онеспособе за било коју врсту интелектуалне операције. Када је човек насилно одвојен од сопствене спознаје себе као мисаоног бића, када је сведен на број, када зидови који га окружују постану баријере унутар његовог разума-тада он постаје прави заробљеник.
„Ухапшени сте због сумње да сте позивали на насилно рушење уставног поретка. Предочени су Вам докази када сте, где и како то урадили. Како се изјашњавате поводом тих оптужби и како ћете се бранити?“
Слобода је човеков пунцтум солиенс! Мит, реалност и нужност! Целокупно трајање човечанства је континуирана, грандиозна, епска борба за слободу човека. Робовласништво, феудализам, капитализам, комунизам-еонске цртице писане историје чији спиритус мовенс јесте идеја о слободи, идеал о слободном човеку, идеологија о слободном друштву. Људска слобода је безусловна обавезност, категорички императив!
„Ако се нисте консултовали са својим заступницима можете то учинити пре него саставимо записник о саслушању. Утврђујемо да ли постоји основ да се лишите слободе док траје поступак против Вас.“
За непријатеље слободе она је пут у хаос, ентропију, анархију. Левијатан уместо идеје, потчињавање уместо договора. Слобода човека као друштвеног биће јесте дефинисана друштвеним договором. Она као мисао почива на моралном закону као споразуму између човека и бога и на уставном закону као споразуму између човека и друштва. Тиме слобода није ограничена, напротив, она добија троструку димензионалност-хоризанталну у односу човек-човек, вертикалну у односу човек-Бог, имагинарну у односу човека према себи самом.
„Идете кући, господине. Потпишите ове папире, једна копија припада Вама.“
Изласком из зграде суда да ли сам постао слободан или се само проширило затврорско двориште? Да ли један папир, макар носио печат судије, председника, краља, црквеног поглавара етц. верификује нечију слободу, да ли је доводи у питање без сазнајног одговора или само продужује већ навучену узицу?
Идеја слободе у коју верујемо није лепа зато што је не можемо никада остварити, већ је лепа зато што је се никада не можемо и не смемо одрећи!
др Александар Дикић
