Ни најбољи холивудски сценаристи и режисери не би измонтирали боље трилере од наших „генијалних“ актера, предвођених политичким врхом ове земље као продуцентима, у заплетеним и напетим секвенцама предвођених униформисаним криминалцима, оних мафијашких кланова, као протагониста, сви повезани у једно велико клупко названо српско подземље.
И то подземље по свом обиму, начину деловања, методама и суровости представља сам врх европских мафиоза.
А стварано је и „рађало“ се у континуитету, са пропашћу једне земље и крвавих балканских ратова деведесетих. Подстрекивано систематично од стране националних политичких опција, њихових политичких лидера, превасходно од неких квазирадикала, Шешеља, духовног оца са удбашким афинитетима, његових бимбаша неверног Томе и гебелсовског министра информисања за време бомбардовања и Васкршњег убиства једног бриљантног новинара.
Наравно да политичка опција после њих предвођена старим ознашем Душаном Михајловићем не само да није сасекла те монструме, већ их је и заштитила. Служба увек чува своје верне сараднике ма на чијој страни дејствовали. Тако су претходници не само уништени, него су и напредовали на тој чаробној лествици криминала, корупције и смрти. А када им је „лепи“ Борис коначно омогућио апсолутно учешће у власти, они су стварали свој униформисани кадар, састављен од друмских разбојника, инкриминисаних лица свих фела.
Чак се и створила друга страна мафије по њиховим критеријумима. Скоро сав професионални полицијски и војни кадар је или издеградиран или протеран. Остало је да уђу полуписмени криминалци, да се сваки дан заклињу на верност Србији и председнику, и да за њихове потребе у име државе која им је подарила све могуће бенифиције, све противнике млате, газе, ломе, убијају… Једноставно да се најсуровије иживљавају нарочито над студентима. Над онима који свакога дана побеђују.
И што је победа ближа, они су суровији. Док се дели плен ту настаје проблем, ту се у кафанама директно, а онај који све зна сад ништа, ћути и виче, онај други „Осман ага“ шећерко га ломи, и тако бес искаљавају на коме, па опет на студентима, јединим правим борцима у Европи против корумпираних политичара, разбојника у униформама и капуљашима из разних бајбокана.
Синиша Стојчић
