Српски спорт је очигледно у великим проблемима. Неки сматрају да није реч кризи, већ једноставно да селекције Србије, али и клубови нису имале среће и да ће врло брзо опет доћи сјајни резултати. Међутим, много је више оних који тврде да је српски спорт озбиљно „заглибио” и да ће у будућности резултати бити још слабији. Они кажу да талената и даље има, али да не постоји никакав систем рада, нема визије, лош рад са младима, менаџерске „комбинације” доминирају… По њима главни кривци за све слабије резултате су челници најтрофејнихих клубова и савеза.

Управо због тога ћемо и да пренесемо биографије водећих људи најтрофејнијих клубова и најбројнијих савеза.     

Расим Љајић рођен је 28. јануара 1964. године у Новом Пазару.

У својој богатој друштвено политичкој каријери обављао је више функција. Од 4. новембра 2000. до 7. марта 2003. године био је министер људских и мањинских права у СР Југославији. Од 17. марта 2003. до 5. јуна 2006. године. министар људских и мањинских права у Србији и Црној Гори. Од 15. маја 2007. до 27. јула 2012. године министар рада и социјалне политике.

У јулу 2010. године именован за председника Управног одбора ФК Нови Пазар. Од 27. јула 2012. до 22. октобра 2020 године министар туризма, трговине и телекомуникација Србије.

У мају 2021. године Нови Пазар га је кандидовао за председника ФСС уместо Славише Кокезе. У октобру 2024. године изабран је председника Привременог органа ФК Партизан. Да ли ће остати на тој функцији знаће се 1. јуна 2026. године за када је заказана Редовна скупштина ФК Партизан. Љајић је на тој функцији заменио исто некадашњег политичара.  

Милорад Вучелић рођен је 17. јуна 1948. године у Сивцу.

Основну школу је завршио у Црвенки, а гимназију у Врбасу. Касније је дипломирао на Правном факултету у Београду. Почетком 1993. постао је генерални директор Радио-телевизије Србије. Са тог места је смењен 1995. године, али га је Слободан Милошевић у активну политику вратио 1997. године.

Вучелић је најпре уређивао лист „Студент”, па „Књижевне новине” и „Књижевну реч”, а водио је и Студентски културни центар у Београду. Био је потпредседник СПС-а и у три мандата народни посланик у Скупштини Србије. Био је председник ФК Партизан од 24. октобра 2016. до 30. августа 2023,, године, председник Рукометног савеза Југославије (1997/99.) и Рукометног савеза Србије (2001/2003.) Од 2017. године до данас обавља функцију главног и одговорног уредника „Вечерњих новости”.

Светозар Мијаиловић рођен 8. јануара 1947. у Лопашу код Пожеге. 

Популарни Тоза како га од миља зову и навијачи и упосленици клуба је фудбалски функционер и бивши државни званичник, најпознатији као председник ФК Црвена звезда. На тој функцији се налази од 2014. године, а претходно је био председник Скупштине клуба у време највећих успеха током раних 1990-их. Мијаиловић је обављао више дужности у спортским организацијама у Србији.

У својој вишедеценијској функционерској спортској каријери је био председник Омладине Србије (1973. – 1977.), председник Савеза организација физичке културе Србије – СОФК (1978. – 1982.), председник Савеза спортова Београда (1982. – 1986.), председник Скупштине ФК Црвена звезда (1987. – 1993.), потпредседник Фудбалског савеза Београда (1996. –2000.), министар за спорт у Влади Републике Србије (2000.).

Овог викенда су одржани избори за председника ФК Црвена Звезда. Мијаиловић је опет реизабран за председника клуба, чиме ће започети четврти узастопни мандат на челу клуба. Из клуба су саопштили да је од укупно 1.010 бирача гласало на бирачком месту на стадиону „Рајко Митић” или електронским путем. Нови (стари) председник добио 930 гласова, против је било 75 бирача, док је неважећих листића било пет. Треба рећи да Тоза није имао противкандидата.

Небојша Човић рођен је 2. јула 1958. у Београду.

Завршио је Машински факултет, на ком је и докторирао 2000. Био је и асистент на овом факултету. Као члан Социјалистичке партије Србије 1992. изабран је за потпредседника ИО Скупштине Београда за привреду и финансије. Постао је председник градске владе 1993., да би годину дана касније био изабран за градоначелника Београда и на том положају је остао до 1997. Био је посланик у Народној скупштини у два мандата. У периоду од 12. 03. 2003. до 17. 03. 2003. био је вршилац дужности премијера Србије, а од 18. 03. 2003. до 15. 03. 2004. потпредседник Владе Републике Србије у новом мандату.

Оснивач је и први председник КК ФМП, а такође је од 1995. – 1997. био и председник Кошаркашког савеза Југославије. Од 12. августа 2011. је председник КК Црвена Звезда, а од 12. децембра 2012. године обављао је и функцију потпредседника ФК Црвена Звезда. У јулу 2018. изабран је за председника Управног одбора СД Црвена звезда. На тој функцији био је до маја 2022. Заменио га је доцтор Звездан Терзић.

Првог октобра 2024. године изабран је за председника КК Србије и данас обавља ту функцију. Ванредна седница Скупштине Кошаркашког савеза Србије одржана је 15. маја у Београду, а присуствовала су јој 22 од укупно 35 делегата. Иако је део делегата тражио расправу о неповерењу председнику савеза Небојша Човић, о тој тачки није могло да се одлучује због решења Првог основног суда у Београду од 12. маја. Уместо гласања о неповерењу, 21 од 22 присутна делегата подржало је захтев да актуелни председник поднесе оставку. Колико ће Небојша Ћовић да остане на овој функцији показаће време.

Драган Џајић рођен 30. маја 1946. године у Убу. 

Нема никакве дилеме да је Џајић био један од најбољих играча југословенског и српског фудбала. Са репрезентацијом Југославије је 1968. био други на Европском првенству. После играчке каријере од 1979. године обављао је функцију техничког директора Црвене звезде. У његовом мандату 1991. године у Барију је остварен и највећи успех када је првак Југославије постао шампион Европе.

Четрнаестог марта 2023. године налази се на функцији председника Фудбалског савеза Србије и на тој функцији се налази и данас.

Већ на први поглед је видљиво да су сви поменути већ одавно у седмој или осмој деценији живота, а више деценија обављају разне функције у спорту, а богами и у политици. Дакле, дилеме нема. Крајње је време да у спорту, али и многим другим областима друштва коначно дође до промена. Остаје нада да ће се то ускоро и догодити. Сведоци смо распадања свих вредности. Када је спорт у питању главе ће нам доћи погрешни људи на важним функцијама.

Милорад Бјелогрлић