„Само сам радио свој посао.“
Можда је то најстрашнија реченица модерног друштва.
Изговарана је тихо, службено, без емоције. Као потврда уредно попуњеног формулара. Као да између пендрека и савести постоји административни зид.
А не постоји.
Јер ниједна униформа не брише човека испод ње.
И управо ту почиње питање које данас лебди над Србијом: где је граница? Када полицајац престаје да буде чувар реда, а постаје продужена рука силе? И још важније — шта се догађа у глави човека који без унутрашњег отпора подигне пендрек на студента, девојку, жену?
Царл Јунг је говорио да сваки човек носи своју „Сену“ — тамни део личности састављен од агресије, страха, потиснутог беса и потребе за доминацијом. Цивилизација не уништава ту Сенку. Она је само држи под контролом.
Проблем настаје када систем тој Сенци да дозволу.
Униформа тада некима постане више од одеће. Постане ослобађање. Нестаје лична одговорност, а појављује се опасна мисао: „Ја не одлучујем. Ја извршавам.“
У том тренутку човек почиње да ради ствари које сам себи, као цивил, можда никада не би опростио.
И зато није довољно питати да ли су психолошки тестови валидни.
Наравно да јесу — на папиру.
Али ниједан тест не може измерити тренутак када човек одлучи да угуши сопствену савест зарад послушности.
Јер проблем често није психопатија. Много чешће је одсуство унутрашње границе.
А друштва пропадају управо онда када људи престану да осећају ту границу.
Када више није важно ко стоји преко пута — студент, жена, професор, дете — него само да је наређење стигло одозго.
Историја нас томе упорно учи, али људи упорно верују да се зло појављује са роговима и урликом. Не. Оно много чешће долази у униформи, са легитимацијом, процедуром и хладним објашњењем да је „све урађено по правилима службе“.
Ипак, ниједно наређење не може потпуно угасити човека.
Зато питање остаје да виси над сваким пендреком подигнутим на сопствени народ:
Да ли си, макар на секунду, видео своју ћерку међу тим студентима?
Сестру?
Мајку?
Или је Сенка победила човека?
Јер држава може тражити послушност.
Али ниједна држава нема право да тражи од човека да престане да буде човек.
др Светлана Цвијановић
