„Samo sam radio svoj posao.“

Možda je to najstrašnija rečenica modernog društva.

Izgovarana je tiho, službeno, bez emocije. Kao potvrda uredno popunjenog formulara. Kao da između pendreka i savesti postoji administrativni zid.

A ne postoji.

Jer nijedna uniforma ne briše čoveka ispod nje.

I upravo tu počinje pitanje koje danas lebdi nad Srbijom: gde je granica? Kada policajac prestaje da bude čuvar reda, a postaje produžena ruka sile? I još važnije — šta se događa u glavi čoveka koji bez unutrašnjeg otpora podigne pendrek na studenta, devojku, ženu?

Carl Jung je govorio da svaki čovek nosi svoju „Senu“ — tamni deo ličnosti sastavljen od agresije, straha, potisnutog besa i potrebe za dominacijom. Civilizacija ne uništava tu Senku. Ona je samo drži pod kontrolom.

Problem nastaje kada sistem toj Senci da dozvolu.

Uniforma tada nekima postane više od odeće. Postane oslobađanje. Nestaje lična odgovornost, a pojavljuje se opasna misao: „Ja ne odlučujem. Ja izvršavam.“

U tom trenutku čovek počinje da radi stvari koje sam sebi, kao civil, možda nikada ne bi oprostio.

I zato nije dovoljno pitati da li su psihološki testovi validni.

Naravno da jesu — na papiru.

Ali nijedan test ne može izmeriti trenutak kada čovek odluči da uguši sopstvenu savest zarad poslušnosti.

Jer problem često nije psihopatija. Mnogo češće je odsustvo unutrašnje granice.

A društva propadaju upravo onda kada ljudi prestanu da osećaju tu granicu.

Kada više nije važno ko stoji preko puta — student, žena, profesor, dete — nego samo da je naređenje stiglo odozgo.

Istorija nas tome uporno uči, ali ljudi uporno veruju da se zlo pojavljuje sa rogovima i urlikom. Ne. Ono mnogo češće dolazi u uniformi, sa legitimacijom, procedurom i hladnim objašnjenjem da je „sve urađeno po pravilima službe“.

Ipak, nijedno naređenje ne može potpuno ugasiti čoveka.

Zato pitanje ostaje da visi nad svakim pendrekom podignutim na sopstveni narod:

Da li si, makar na sekundu, video svoju ćerku među tim studentima?

Sestru?

Majku?

Ili je Senka pobedila čoveka?

Jer država može tražiti poslušnost.

Ali nijedna država nema pravo da traži od čoveka da prestane da bude čovek.

dr Svetlana Cvijanović