Удворички и полтронски приступ актуелне власти у Србији према администрацији америчког председника Доналда Трампа превазишао је у последње време све мере, оценила је геополитички стручњак и коментатор Драгана Трифковић.
Она је упитала “откуд толико ‘трампољубље’ и трчање у сусрет Америци”, која притом, како каже, ни за јоту није променила свој приступ Балкану и питањима од државног и националног значаја за Србију.
“Политика САД је константа, траје у континуитету још од 90-их година прошлог века. Пракса показује да је за време Трампа дошло до потписивања Вашингтонског договора (2020) чиме се отишло корак даље ка независности Косова. Амерички циљеви на Балкану нису промењени, то је улагање у независност Косова и унитаризацију Босне и Херцеговине. Све се то коси са српским државним и националним интересима”, истакла је Трифковићева.
Она је напоменула да је наша власт “улизичка”, покушавајући да истовремено маркетиншки представи “како смо тобоже много јаки”.
“Чему се надамо? На којој бази можемо да очекујемо пријатељство са САД? То што радимо чинимо против сопствених интереса. На делу је једна неприродна фасцинираност САД”, оценила је Трифковићева, наводећи да прокламована четири стуба српске спољне политике – Кина, Руска Федерација, Европска унија и САД, бледе, јер је “евидентно да, када је реч о Русији, тај стуб постаје све мањи”.
Поводом европских интеграција Србије, каже да смо “интегрисани у тај систем још од 2000. само онолико колико то Европи и Западу одговара, да би могли да овде контролишу и ресурсе и процесе и институције”.
“Они дакако имају свој интерес. Међутим, у овој фази у којој се налази ЕУ, нико нема претерани интерес да јој се прикључује. А ми посебно пошто имамо услов који ниједна друга држава нема. Ниједна држава која држи до тога да се зове сувереном и озбиљном не би дозволила да уђе у наднационалну организацију, а да цену за то плати одрицањем од 12 одсто своје територије (Косово и Метохија). Такође, делује да је посреди један неискрен однос са обе стране, нити ми претерано желимо да уђемо, нити нас они тамо заиста хоће”, закључује Драгана Трифковић.
Симптом
