Члан Савеза енергетичара Жељко Марковић рекао је да је додатна лиценца америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) мађарском МОЛ-у , у вези са потенцијалном аквизицијом власничког удела у Нафтној индустрији Србије (НИС), која важи до 28. фебруара 2027, корак ка решавању проблема снабдевања Србије нафтним дериватима.
„Дозвола Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) при Министарству финансија САД компанијама МОЛ и ‘МОЛ Сербиа Инвестмент Кфт’ је корак ка решавању питања власништва у НИС-у и нормализацији пословања те компаније“, рекао је Марковић.
Он је навео да НИС већ две године, скоро сваког месеца, очекује продужење лиценце за рад од ОФАЦ-а, због тога што је САД увела санкције Русији, кажњавајући је за рат у Украјини, па истискује и руске фирме из власништва у Европи.
Истакао је да добијена лиценца о којој је јавност известио МОЛ не обухвата окончање трансакције која би резултирала престанком руског власништва и контроле у НИС-у и да ће за, евентуално коначно решење бити потребно посебно одобрење ОФАЦ-а.
Због тога, како је рекао треба бити опрезан, али та дозвола потврђује да постоји „одређени прогрес“ на путу ка коначном решењу власништва над НИС-ом.
Додатна потврда да „постоји тај процес“ је, према његовим речима и саопштење министарке спољних послова Мађарске Аните Орбан да све стране, мислећи при том на мађарску, руску и српску страну желе да заврше преговоре о НИС-у до истека рока, односно до 11. децембра до када важи последња дозвола за рад НИС-а.
Говорећи о енергетској ситуацији у Србији Марковић је рекао ће електрична енергија 2027. морати да поскупи, а да за гас треба направити стратегију диверсификације мреже снабдевања.
На питање какво је стање у Електропривреди Србије (ЕПС) и да ли постоји опасност од рестрикција електричне енергије у зимском периоду, што је одговорне у власти у техничком мандату јавно упитао представник Студентске листе Стеван Цветићанин, Марковић је рекао да је увоз у октобру у просеку износио 26 одсто потрошње.
„ЕПС је дневно морао да издваја више од седам милиона евра за увоз електричне енергије. Ту електричну енергију плаћају купци, како домаћинства, тако и привреда, али због нижих цена које су уговорене и високих тренутних цена на тржишту, процењује се да је ЕПС-у потребно око 300 милиона евра за куповину електричне енергије до краја године“, рекао је Марковић.
Додао је да је већ неколико година производња ЕПС-а у термоелектранама отежана, првенствено због великих проблема у експлоатацији и квалитету угља на копу „Колубара“, али и због старих термокапацитета и честих испада термојединица.
То је, према његовим речима, у комбинацији са сушом, због које је у другој половини ове године производња у хидро сектору била јако ниска, ове године резултовало чињеницом да производња ЕПС-а не може да задовољи домаћу потрошњу.
Поред тога, како је рекао, низак водостај на Дунаву ометао је пролаз баржи и увоз угља за ЕПС из Индонезије, а реч је о, не тако малим количинама, које треба да надоместе смањену производњу домаћег угља.
„Пословодство ЕПС-а морало је да уради ребаланс плана пословања кога су одобрили Надзорни одбор и Скупштина акционара и да се додатно задужи кредитом како би обезбедило новац за куповину електричне енергије до краја ове године“, рекао Марковић.
Истакао је да уколико таква ситуација потраје и током наредне године, а у међувремену се формира и нова влада, јасно је да ће их овај проблем сачекати и да ће морати да обезбеди и додатна средства, како би се избегле евентуалне редукције електричне енергије.
„Верујем да нећемо доћи у ситуацију да се уводе редукције испоруке електричне енергије, али апелујем на грађане и привреду да што рационалније троше електричну енергију и да пробамо да штедњом избегнемо проблеме у снабдевању“, навео је Марковић.
Нагласио је да наредне године очекује поскупљење електричне енергије и да купци, који се снабдевају по комерцијалним ценама (привреда), то треба да имају у виду када планирају буџете.
На питање да ли треба покушати да се са Русима склопи дугорочни уговор за снабдевање гасом, као што планира Студентска листа, Марковић је рекао да је то комплексно питање и да вишегодишњи уговор не мора да аутоматски значи и најбоље решење за набавку гаса.
„ЕУ према својој важећој легислативи има намеру да прекине све испоруке гаса из Русије за своје земље чланице до 1. новембра 2027. Иако ће транзит гаса кроз земље чланице ЕУ бити и даље омогућен за земље које нису чланице ЕУ, попут Србије, ако ја добро схватам, ми се не одричемо пута ка чланству у ЕУ, па је извесно да можемо у будућности очекивати и притиске по питању снабдевања гасом из Русије“, рекао је Марковић.
Навео је да се због тога и инсистира на што већој диверсификацији праваца снабдевања гасом, како би се обезбедило што више опција.
Марковић је истакао да што се тиче техничких могућности, Србија се и сада може снабдевати гасом који не долази из правца Русије, гасоводом Балкански ток, само што би тај гас био вишеструко скупљи од руског гаса.
„Али треба имати на уму и да се цене гаса мењају, да се у будућности те цене могу смањити и да из правца Мађарске постоји могућност за склапање дугорочног уговора. Поред фиксираних, вишегодишњих уговора постоје и могућности склапања оквирних споразума који мање обавезују, како би се оставила флексибилност да се позиција Србије оптимизује у складу са ситуацијом“, рекао је Марковић.
Додао је да би због тога требао темељно анализирати стање у гасном сектору и да би било корисно да се договори набавка гаса за прва три квартала идуће године са уговором који је сличан садашњем, а да потом нова Влада и ресорно министарство детаљно разраде стратегију за будуће уговоре.
Извор: Бета
