Влада Србије је пола године пре рока уплатила део рате за француске борбене авионе „рафал“, па је минус у благајни Србије крајем јула био 4,3 пута већи него у првих седам месеци прошле године и износио скоро 98 милијарди динара или 833 милиона евра.
Док је министар финансија Синиша Мали 27. јула, током ванредног заседања Скупштине Србије, убеђивао посланике и ТВ-гледаоце да ће 14. септембра једнократна помоћ пензионерима, борцима и онима који примају социјалну помоћ, а 22. септембра и свим пунолетним грађанима бити исплаћена ‘управо из вишка новца, јер су порески приходи у првих седам месеци ове године за више од 40 милијарди динара већи него што су планирани’, врло добро је знао да у државној каси нема никаквог вишка.
Само четири дана касније испоставило се да је мањак у буџету на крају јула био скоро 98 милијарди динара или 833 милиона евра.
Уместо вишка, о којем је говорио Мали, мањак у државној каси је после седам месеци био 4,3 пута већи него у истом периоду прошле године.
Из буџета је 27. јула исплаћено 58,7 милијарди динара, као део четврте рате за набавку 12 француских борбених авиона „рафал“, чију је куповину уговорио председник Александар Вучић за укупно 2,75 милијарди евра.
Притом, четврта рата од 686,25 милиона евра или 25 одсто укупне вредности, по комерцијалном уговору са француском компанијом Дасо авијејшн, доспевала за плаћање тек 29. јануара 2027, што значи да је Србија њен лавовски део од скоро 73 одсто платила пола године пре рока и да јој до краја јануара 2027. преостаје да плати још 186,25 милиона евра.
„Из ко зна којег разлога власт је пожурила да и лавовски део четврте рате исплати шест месеци пре рока, тако да тренутно Србија Дасоу дугује још 737 милиона евра или мање од 27 одсто уговорене вредности посла. Ту куповину практично су уговорили председници Вучић и Емануел Макрон, а пре тачно две године, у августу 2024, уговор су само формално потписали министар одбране Братислав Гашић и Ерик Трапије, извршни директор Дасоа“, навео је Радар.
Србија је до сада за „рафале“ већ исплатила две милијарде евра – прва два аванса од по 411,75 милиона у октобру 2024. и априлу 2025, трећу рату од 686,25 милиона у две транше, у децембру прошле и јануару ове године, а део четврте од 500 милиона у јулу.
Први део преосталог дуга од 186,25 милиона за плаћање доспева у јануару 2027, а последњу рату од 549 милиона евра Србија ће плаћати сукцесивно, како авиони буду стизали, с тим што комерцијални уговор не прецизира рокове испоруке, већ само рокове плаћања – седам дана од пријема сваког авиона.
Због те исплате, непланиране Законом о буџету, истог часа се појавио минус у државној каси који је само у јулу нарастао на више од 45 милијарди, а од почетка године на скоро 98 милијарди динара или око 835 милиона евра.
Нема, дакле, ни говора о некаквом вишку у буџету којим се Мали јавно хвалио. Напротив, после исплате једнократне помоћи од око 600 милиона евра која такође није планирана Законом о буџету за 2026, а исплату је најавио за то „ненадлежни“ Вучић, велике су шансе да ће минус у државној каси већ на крају следећег месеца премашити милијарду и по евра.
За разлику од министра, по чијим је речима „брига о грађанима апсолутни приоритет“ Владе и да се „за те намене користе средства из вишка у буџету, с обзиром на то да су порески приходи у првих седам месеци текуће године премашили планиране за преко 40 милијарди динара“, чињенице говоре да стање јавних финансија земље ни изблиза није тако ружичасто као што власт покушава да их представи.
Тим пре што је на крају јула прошле године минус у државној каси био само 22,9 милијарди динара, с тим што су у чак четири од тих седам месеци – у јануару, мају, јуну и јулу, приходи били већи од расхода, док је у истом периоду ове године минус већи 4,3 пута.
Додатни разлог за бригу је што је дефицит у последњих пет месеци 2025. био чак 11,8 пута већи него у првих седам, јер је минус од почетка августа до краја децембра експресно порастао на 271,4 милијарде динара или око 2,3 милијарде евра.
Ове године у последњих пет месеци креће се, како пише Радар, са много више стартне позиције, па се оправдано страхује да би „у фото-финишу“ садашњи мањак могао као квасац да нарасте на две и по, а можда и три милијарде евра.
У прилог министру Малом не иде ни податак да годинама буџет у јулу није био у минусу, а својеврсни куриозитет је да је прошлог месеца дефицит био више него дупло већи него у јеку пандемије, када је у јулу 2020. био само 19 милијарди динара.
С тим у вези недељник је подсетио да је на крају те 2020. укупан мањак достигао рекордних 459 милијарди динара или 3,9 милијарди евра.
Од тада, пет година узастопно, од 2021. до 2025, сваког јула приходи државе били су већи од њених расхода и та разлика износила је редом: 36 милијарди, 37 милијарди, 23 милијарде, 42 милијарде и лане 13,5 милијарди динара. Све до ове године, када се у јулу поново појавио мањак већи од 45 милијарди динара.
Проблем за власт је што су истовремено расходи расли знатно бржим темпом, па су увећани за 16,2 одсто, са 1.341 на 1.558 милијарди динара, па је аутоматски и минус у државној каси скочио са непуне 23 на 98 милијарди динара или за 326 одсто.
Извор: Бета
