Udvorički i poltronski pristup aktuelne vlasti u Srbiji prema administraciji američkog predsednika Donalda Trampa prevazišao je u poslednje vreme sve mere, ocenila je geopolitički stručnjak i komentator Dragana Trifković.
Ona je upitala “otkud toliko ‘trampoljublje’ i trčanje u susret Americi”, koja pritom, kako kaže, ni za jotu nije promenila svoj pristup Balkanu i pitanjima od državnog i nacionalnog značaja za Srbiju.
“Politika SAD je konstanta, traje u kontinuitetu još od 90-ih godina prošlog veka. Praksa pokazuje da je za vreme Trampa došlo do potpisivanja Vašingtonskog dogovora (2020) čime se otišlo korak dalje ka nezavisnosti Kosova. Američki ciljevi na Balkanu nisu promenjeni, to je ulaganje u nezavisnost Kosova i unitarizaciju Bosne i Hercegovine. Sve se to kosi sa srpskim državnim i nacionalnim interesima”, istakla je Trifkovićeva.
Ona je napomenula da je naša vlast “ulizička”, pokušavajući da istovremeno marketinški predstavi “kako smo tobože mnogo jaki”.
“Čemu se nadamo? Na kojoj bazi možemo da očekujemo prijateljstvo sa SAD? To što radimo činimo protiv sopstvenih interesa. Na delu je jedna neprirodna fasciniranost SAD”, ocenila je Trifkovićeva, navodeći da proklamovana četiri stuba srpske spoljne politike – Kina, Ruska Federacija, Evropska unija i SAD, blede, jer je “evidentno da, kada je reč o Rusiji, taj stub postaje sve manji”.
Povodom evropskih integracija Srbije, kaže da smo “integrisani u taj sistem još od 2000. samo onoliko koliko to Evropi i Zapadu odgovara, da bi mogli da ovde kontrolišu i resurse i procese i institucije”.
“Oni dakako imaju svoj interes. Međutim, u ovoj fazi u kojoj se nalazi EU, niko nema preterani interes da joj se priključuje. A mi posebno pošto imamo uslov koji nijedna druga država nema. Nijedna država koja drži do toga da se zove suverenom i ozbiljnom ne bi dozvolila da uđe u nadnacionalnu organizaciju, a da cenu za to plati odricanjem od 12 odsto svoje teritorije (Kosovo i Metohija). Takođe, deluje da je posredi jedan neiskren odnos sa obe strane, niti mi preterano želimo da uđemo, niti nas oni tamo zaista hoće”, zaključuje Dragana Trifković.
Simptom
