Hapšenje dr Dikića, otkaz dr Dugaliću, uskraćivanje inasiranja kompleksa Belog Dvora u kojem boravi porodica Karađorđević, izraz su neverovatne bahatosti aktuelne vlasti koja na sve načine pokušava da zataška sopstvene afere i izdaje koje čini svakodnevno. Počev od toga da se u drugi plan gurne oslobađanje Vesića i ekipe u slučaju nadstrešnice ili pretvaranje brojnih javnih preduzeća i njihove vredne
imovine u d.o.o. a samim tim u budući lak plen za kupovinu najvernijim saradnicima režima koji su odavno prepunili svoje džepove narodnim parama. Pre toga su slično poslužila hapšenja Ivana Matovića koji je, nažalost, još uvek u zatvoru i Novice Antića čiji su život u potpunosti izvrnuli naopačke. Sudski procesi koji će uslediti i koji će svakako doneti kakvu takvu satisfakciju pomenutim osobama, nisu dovoljni za sve ono što su preživeli i preživljavaju, samo zato što žele da ostanu svoji i ne postanu deo ćaci stada.
Ali, svi ovi slučajevi su po ko zna koji put pokazali i da javnost Srbije živi okovana i zarobljena između dve naizgled suprotstavljene struje koje se svaka u svom dvorištu bori da dokaže ko je veća žrtva. Tako imamo vladajuću ekipu na čelu sa predsednikom Ćacilenda koji se na dnevnom nivou prenemaže kolika je žrtva, a odmah ispod njega idu svi njegovi koji sve to aklamacijom potvrđuju, ističući, svako za sebe, i
sopstveno izmišljeno stradanje u koje ni sami ne veruju. Isto tako, na drugoj, tzv. opozicionoj strani postoji ustaljena šema proizvodnje žrtava i deljenja odlikovanja i priznanja samo za jedan krug odabranih i poslušnih u nešto drugačijem sistemu uspostavljenih vrednosti.
Svi koji su van tih krugova praktično ne postoje, odnosno pominju se u onoj meri, najčešće fragmentalno, koliko to pomenuta ekipa sa obe strane dozvoli. To najbolje potvrđuju slučajevi Matovića, Antića, sada donekle i Dikića, ali i mnogih drugih stradalih u stvarnim sudarima sa režimom gde njihove rane vide i vidaju samo njihovi najbliži. Deluju kao zaboravljene žrtve na putu stradanja ka istinskoj demokratiji koje nemaju pravo ne samo na odštetu, nego ni na neophodno prisustvo u javnosti, jer svojom pojavom i primerom narušavaju uspostvaljenu sliku o žrtvama koje jedino smeju da postoje.
Zato smo i stigli dovde, probijajući svako dno, i nećemo se nikad zaustaviti sve dok se ne uspostave prave vrednosti uz pomoć kojih ćemo vrlo jednostavno uspeti da razdvajamo žito od kukolja. Sve ovo rađeno je i kako bi se svako ko se usudi da se suprotstavi vrhovnom vođi Ćacilenda i njegovoj bulumenti unapred zastrašio i na primerima drugih uvideo kako bi mogao proći ako bilo šta što oni procene da je neprimereno pomisli da uradi. S druge strane, kroz ovakve postupke vidi se i neopevani strah koji izbija iz svake javne pojave bilo koga, počev od samog Vučića, pa nadalje. Jasno im je da su se preigrali i da je Vučićevo šibicarenje provaljeno i da stiže na naplatu. Posebno je što uterivači dugova polako pristižu iz Amerike, Rusije, Evropske unije… A kad se nađeš u njihovoj mici zna se šta sledi. Ako tome dodamo i najavljeno prikupljanje potpisa za raspisivanje izbora koje organizuju studenti, trenutno najjača politička grupacija koja jedino ima šanse da sruši vladajući režim, onda je jasno da se bliži rasplet koji će mnoge do skora nedodirljive moćnike smestiti tamo gde i zaslužuju.
Ukoliko odziv građana bude onakav kakav se čekuje, Vučiću jedino preostaje da na vreme počne da skida pertle i kaiš, i počne da se priprema za novo razdoblje u istoriji Srbije gde će morati da dokazuje svoju nevinost u koju niko ne veruje!
Srđan Škoro
