Napad na vanrednog profesora Univerziteta u Novom Sadu, dr Gorana Radojeva, izvršen u prisustvu njegove supruge i maloletne ćerke, nije incident — već posledica atmosfere koja se godinama proizvodi.

Kolega Radojev je napadnut i udaren po ruci od strane režimskih aktivista, zbog toga što je nosio nalepnice „Studenti pobeđuju“. Njegova porodica je istovremeno bila izložena pretnjama i uznemiravanju. To znači da danas čovek u sopstvenom kraju više nije bezbedan zbog simboličkog izraza.

Tome doprinosi i javni govor nosilaca vlasti. Kada Bratina govori o tome da policija može da ubije, kada Glišić šalje poruke da će se studenti vraćati kući u kovčezima i kada predsednik Vučić u javnom prostoru relativizuje nasilje nad građanima — te poruke ne ostaju bez posledica. One stvaraju ambijent u kome nasilje postaje prihvatljivo.

Posebno je uznemirujuće što su strah doživele supruga i maloletna ćerka, koje nisu imale nikakvu ulogu — osim što su bile svedoci napada na člana svoje porodice.

Zahtevamo hitnu reakciju institucija i jasnu poruku da je nasilje nedopustivo. Odgovornost za društvo u kome je ovakvo ponašanje postalo moguće mora da postoji.

Akademski plenum