Član Evropskog parlamenta iz redova Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Tomislav Sokol, ovih dana je izjavio da Srbiji ne samo što bi trebalo suspendovati sredstva iz EU fondova, već je poželjno oko naše zemlje stvoriti „sanitarni kordon“ te je tako svestrano izolovati. To je potrebno uraditi jer ona je, kao, „glavni izvor nestabilnosti u regionu“.
Tako je, po mišljenju hrvatskog evropskog poslanika, stoga što „velikosrpska ideologija nije doživela poraz“. Kako kaže sadašnja srpska vlast je „više velikosrpski orijentisana nego Miloševićeva, samo što su okolnosti takve da nisu u stanju odmah to realizovati na silu pa koriste druge metode“. No, ističe i to da problem nije samo Vučić već „celo srpsko društvo“, koje je uglavnom na „liniji četničke ideologije“.
Posle ovakvih iskaza prvo što nam pada na pamet jeste da je mržnja nemalog dela hrvatskih političara (a svakako i dela javnosti) prema Srbima beskrajna, ali stiče se i utisak da se i tamošnji „desničari“ nisu pomakli od titoističke propagande, te u boljševičkom duhu koriste termine „velikosrpska ili četnička ideolgija“.
Kada bi se bar malo potrudili, mogli bi svoje negativne emocije prema nama da makar ispolje na originalniji način. Međutim, rečeno iako stoji, ima sekundarni značaj. To uostalom i nije bitno. Sokol nije obnevideo od netrpeljivosti prema Srbiji, već pragmatično odrađuje svoj partijski zadatak!
HDZ i SNS su dugogodišnji zakulisni saveznici. Javno se svađaju, a zapravo sarađuju. U kontekstu obostrano visoke srpsko-hrvatske etničke distance, busanjem u pozerska nacionalna prsa i planskim pljuvanjem druge strane, međusobno podižu rejting. Konačno, obe te partije su evroatlantske pudlice, koje imaju iste gospodare i šire geopolitičke zadatke (NATO kurs, otvorena ili skrivena rusofobija). Otuda, duplo stoji: ko će kome ako ne svoj svome!
Tako HDZ Tomislav, dok kao sikće na Srbe i Srbiju, nastoji da ubije dve muve u korist SNS Vučića. Prvo, njegov režim – za koji i mnogi koji ga u Srbiji podržavaju iz ličnih računa načelno misle da je počinio kosovsku veleizdaju i da na druge načine potkopava srpske nacionalne interese – napada kao ultra nacionalistički, te mu tako posredno krpi „patriotsku“ ambalažu. Naivni pomisle: valjda Hrvati znaju ko je „velikosrbin“.
Drugo, kada se sada deo srpske javnosti olako raduje da će Brisel pomoći Srbiji da se oslobodi diktature, pa u tom kontekstu nemalo građana čak i kontraproduktivno navija za blokadu sredstava namenjenih našoj zemlji, hrvatski političar poručuje: nije problem samo Vučić već cela Srbija; po njoj treba udariti. Tako rashlađuje pregrejane opozicione glave i implicitno podstiče homogenizaciju oko aktuelne vlasti. Cilj je da ljudi pomisle: ne rade stranci SNS kartelu već svima nama o glavi (što je samo po sebi, doduše asimetrično, tačno ), pa kakvagod da je vlast moramo je podržati u odrani Srbije (što ne stoji).
Stvar je u tome da ovdašnji establišment nije noseći stub srpskih interesa već ključni faktor njihovog unutrašnjeg razaranja. Zato našu vlast vole, dok je samo površinski napadaju, srpski neprijatelji od Zagreba do Prištine. Ko njima može bolje da koristi od Aleksandra bez Kosova koji sa svojom ekipom i dalje u očima dela naroda ima patriotski kredibilitet te sa takve političke tačke može mnogo više štete da nanese Srpstvu nego, recimo, otvoreni srbofob Dinko Gruhonjić, da kojim slučajem on vodi ovu zemlju.
Sa njim bi sve ono što je sada prevarantski zamagljeno bilo kristalno jasno. Crno bi bilo crno, bez prebačene bele krpe preko jako tamnog kamena. To je i razlog što naši postmoderni okupatori ne insistiraju na instaliranju otvoreno antisrpskih vlastodržaca u Beogradu, već im više koriste fejk patriote.
Poučeni time, ali i svim prethodno rečenim, ostaje nam samo da produžimo borbu protiv sadašnjeg SNS kvislinškog režima ali i svih onih koji su projektovani da ga zamene na krilima studentsko-građanske borbe (koju pokušavaju da uzurpiraju kao da je njihova) protiv kriminala, korupcije i ostalih sistemskih devijacija, a da onda nastave da vode nacionalnu i međunarodnu politiku po Vučićevom izdajničkom receptu!
Naravno, i njih bi razni hrvatski ekstremistički „sokoli“ nastavili da prozivaju za izmišljeno „velikosrpstvo“, kako bi zbunjivali Srbe i omogućili svojim novim sprskim saradnicima da lakše obavljaju izdajnički posao! Da li ćemo svima njima i dalje dopuštati da nas tako prave ludima?
Dragomir Anđelković
