Члан Европског парламента из редова Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), Томислав Сокол, ових дана је изјавио да Србији не само што би требало суспендовати средства из ЕУ фондова, већ је пожељно око наше земље створити „санитарни кордон“ те је тако свестрано изоловати. То је потребно урадити јер она је, као, „главни извор нестабилности у региону“.
Тако је, по мишљењу хрватског европског посланика, стога што „великосрпска идеологија није доживела пораз“. Како каже садашња српска власт је „више великосрпски оријентисана него Милошевићева, само што су околности такве да нису у стању одмах то реализовати на силу па користе друге методе“. Но, истиче и то да проблем није само Вучић већ „цело српско друштво“, које је углавном на „линији четничке идеологије“.
После оваквих исказа прво што нам пада на памет јесте да је мржња немалог дела хрватских политичара (а свакако и дела јавности) према Србима бескрајна, али стиче се и утисак да се и тамошњи „десничари“ нису помакли од титоистичке пропаганде, те у бољшевичком духу користе термине „великосрпска или четничка идеолгија“.
Када би се бар мало потрудили, могли би своје негативне емоције према нама да макар испоље на оригиналнији начин. Међутим, речено иако стоји, има секундарни значај. То уосталом и није битно. Сокол није обневидео од нетрпељивости према Србији, већ прагматично одрађује свој партијски задатак!
ХДЗ и СНС су дугогодишњи закулисни савезници. Јавно се свађају, а заправо сарађују. У контексту обострано високе српско-хрватске етничке дистанце, бусањем у позерска национална прса и планским пљувањем друге стране, међусобно подижу рејтинг. Коначно, обе те партије су евроатлантске пудлице, које имају исте господаре и шире геополитичке задатке (НАТО курс, отворена или скривена русофобија). Отуда, дупло стоји: ко ће коме ако не свој своме!
Тако ХДЗ Томислав, док као сикће на Србе и Србију, настоји да убије две муве у корист СНС Вучића. Прво, његов режим – за који и многи који га у Србији подржавају из личних рачуна начелно мисле да је починио косовску велеиздају и да на друге начине поткопава српске националне интересе – напада као ултра националистички, те му тако посредно крпи „патриотску“ амбалажу. Наивни помисле: ваљда Хрвати знају ко је „великосрбин“.
Друго, када се сада део српске јавности олако радује да ће Брисел помоћи Србији да се ослободи диктатуре, па у том контексту немало грађана чак и контрапродуктивно навија за блокаду средстава намењених нашој земљи, хрватски политичар поручује: није проблем само Вучић већ цела Србија; по њој треба ударити. Тако расхлађује прегрејане опозиционе главе и имплицитно подстиче хомогенизацију око актуелне власти. Циљ је да људи помисле: не раде странци СНС картелу већ свима нама о глави (што је само по себи, додуше асиметрично, тачно ), па каквагод да је власт морамо је подржати у одрани Србије (што не стоји).
Ствар је у томе да овдашњи естаблишмент није носећи стуб српских интереса већ кључни фактор њиховог унутрашњег разарања. Зато нашу власт воле, док је само површински нападају, српски непријатељи од Загреба до Приштине. Ко њима може боље да користи од Александра без Косова који са својом екипом и даље у очима дела народа има патриотски кредибилитет те са такве политичке тачке може много више штете да нанесе Српству него, рецимо, отворени србофоб Динко Грухоњић, да којим случајем он води ову земљу.
Са њим би све оно што је сада преварантски замагљено било кристално јасно. Црно би било црно, без пребачене беле крпе преко јако тамног камена. То је и разлог што наши постмодерни окупатори не инсистирају на инсталирању отворено антисрпских властодржаца у Београду, већ им више користе фејк патриоте.
Поучени тиме, али и свим претходно реченим, остаје нам само да продужимо борбу против садашњег СНС квислиншког режима али и свих оних који су пројектовани да га замене на крилима студентско-грађанске борбе (коју покушавају да узурпирају као да је њихова) против криминала, корупције и осталих системских девијација, а да онда наставе да воде националну и међународну политику по Вучићевом издајничком рецепту!
Наравно, и њих би разни хрватски екстремистички „соколи“ наставили да прозивају за измишљено „великосрпство“, како би збуњивали Србе и омогућили својим новим спрским сарадницима да лакше обављају издајнички посао! Да ли ћемо свима њима и даље допуштати да нас тако праве лудима?
Драгомир Анђелковић
