Можда је ова теза превише смела и непроверена, али имам утисак да савремени Срби више не читају књиге Светог Владике Николаја. А шта тек рећи да ли слушају његове прворазредне духовне и националне савете? Свакако се књиге Светог Николаја Жичког и Охридско-битољског читају мање него 90-их година прошлог века и миленијума када су биле главна интелектуална храна у великом процесу духовне и националне обнове у Срба који је започео истовремено са падом комунизма. Наша генерација у цркви тога времена буквално је „гутала” његова дела. Уз Светог Владику смо устајали и ноћивали, све добро што смо урадили на свом духовном и националном буђењу и уздизању било је уз његову помоћ. Ове Николајеве лествице биле су пресудне за наше духовно и национално освешћивање и одрастање.
А данас? Свети Николај Лелићки као да се некако подразумева, као да смо прочитавши једну или две његове књиге прочитали све. „Па, добро”, као да чујем коментаре, „сви смо чули за Владику Николаја, читали смо нешто од његових дела, чему сада то инсистирање само на њему, има и других сјајних православних аутора и књига…”. Има и других сјајних и православних и неправославних аутора и књига, али нико није раван Светом Николају, посебно за нас Србе. Слободно можемо рећи да којим трагичним случајем нестане све што је икада написано на српском језику, а остану само „Сабрана дела” Светог Владике Николаја – то ће бити довољно да се сваки Србин упозна о свему најважнијем што треба да зна о себи, својој вери, духовности и националном идентитету у целини, рачунајући и православни (светосавски, николајевски) поглед на политику.
Добро, можда смо претерали, озбиљни верници сигурно и даље читају дела Светог Владике Николаја, о чему сведочи велики број издања која се и даље штампају у великим тиражима. Међутим, читају ли га народни предводници: теолози, епископи, политичари, професори и учитељи, свештеници, лекари, војници…, посебно они на највишим и најодговорнијим позицијама?
Да ли савремени српски теолози читају Владику Николаја или је он за њих застарео, превазиђен, неактуелан? Да ли су се одавно окренули савременим светским теолозима и теологијама, па више не читају ни Светог Николаја Српског ни Преподобног Јустина Ћелијског, јер су „испали из теолошке моде”? Колико семинарских, дипломских и мастер радова, а колико докторских дисертација је посвећено овом највећем Србину после Светог Саве и једном од највећих умова света не само у 20. веку? Колико на Правословном богословском факултету Универзитета у Београду, где би требало да их је највише, а колико на другим друштвеним факултетима и универзитетима уопште у Србији и Српским земљама?
Волео бих да могу да урадим следећу анкету међу актуелним српским политичарима. Када сте последњи пут прочитали књигу Светог Владике Николаја? Шта сте читали од његових најважнијих политичких списа? Неко је некад можда прочитао његово чувено предавање „Национализам Светог Саве”, али да ли је читао и његов политички манифест „Српски народ као Теодул”, или чланак „Четири бриге Светог Саве”, или „Шта је то српски национализам”, видовданску беседу „Чији си ти, малени народе српски” или студију „Војловички стослов”, или упозорење „Не кради државу”, или „Оче наш као основа друштвеног уређења”, или „Средњи систем”, тај невероватни „манифест православног комунизма”? Да ли у овим новим хаотичним збивањима и праскозорју новог светског рата журно узимају изнова „Рат и Библију” да се подсете Владикиних мисли о томе зашто избијају ратови и како их спречити? Да ли читају макар „Мисионарска писма” у којима је Свети Владика одговарао на питања и њему, политичару, поред осталих?
Чујем већ како ми одговара савремени српски политичар: Али, какве везе има Владика Николај са актуелном политичком ситуацијом? О, Господе Боже, како су слепи код очију савремени српски политичари! Тачније би било запитати се какве везе имају савремени српски политичари, тако духовно и национално изгубљени и необразовани, са нашим шансама да се уради нешто на корист народа и државе? Никакве, рекао бих, док су политичка мисао и дипломатски дар Светог Саве и Светог Николаја увек актуелни, а њихово родољубље пример за подражавање. Овде смо се кратко задржали на онима који воде Цркву и Државу, али исто питање важи и за оне који уче, лече или служе војску – како ће све то да чине без Светог Владике Николаја и његових поука? Којим путем иду? Чиме се руководе? Шта су њихове вредности? Шта преносе подређенима? Чему се надају?
Није довољно ако смо некад, посебно ако је то било давно, читали Владику Николаја. Свети Владика Николај Свесрпски и Свеправославни је један од оних аутора којима се враћамо читавог живота, попут Достојевског. Ако имамо било које духовно питање – он је већ написао одговор. Ако лутамо у свом националном ставу он ће нам дати компас. Ако нисмо сигурни како треба да се поставимо у вези са разним друштвеним изазовима он ће нам показати. Али, треба да читамо његова дела, увек изнова и изнова, прво она непрочитана до сада, а онда и она давно читана. Па ћемо се уверити да смо један велики европски хришћански народ са перспективом, ако се – како рече Свети Николај – окренемо Богу и себи како нас не би поклопила језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери
