Вучић се, по ко зна који пут, поново обратио нацији због тешке ситуације у земљи и свету, заменивши овог пута Информер Пинком, не пропустивши прилику да опет спомене Шкора као некакав велики унутрашњи, а ваљда и међународни проблем. Заређао је са тим Шкором баш онако уочљиво, да нормалан човек не може, а да се не запита, о чему се ту ради. Да ли су у питању нека истраживања позната само Вучићу, озбиљни поремећаји у глави и расуђивању председника који су све видљивији, жеља за додатном дискредитацијом и појачаним застрашивањем, потребом да нам свима који не мислимо као он, поручи да ћемо у једном тренутку сви бити киднаповани, гепековани и доћи под непосредни удар његових криминалних фаланги…
Шта год да је у питању, желим да верујем да је Вучић бар једном у животу чуо “Зеницу блуз” Забрањеног пушења и стихове “ко преживи 12 година у КП дому Зеница…” Е тај Шкоро, кога спомиње приликом сваког обраћања је преживео његових 12 година, остављен на милост и немилост свим његовим криминалцима и робијашима, полусвету регрутованом са дна каце, укинут да постоји без икаквих људских права на достојанствен живот, и упркос свему и у инат свима, ипак, преживео. Постоји веровање да се убице увек враћају на место злочина. Можда зато Вучић који одавно није у стању да се контролише, има сталну потребу да изговара то карактеристично презиме Шкоро, јер му подсвест, пошто савести никад није имао, о ономе шта је учинио не да мира.
Кад буде одлазио са власти, а то је веома близу, јер је његово време одавно истекло, себи ће тада онако, више у браду спомињати Шкоро, Шкоро… Ваљда тако мора. А можда је и ред. Живи били, па видели.
Осим што је важно да ова власт што пре оде, још је важније начин на који ће се то одиграти. Јер, ако не буде одговорности и одговарајућих казни за учињено, џаба нам све. То ће умногоме зависти, пре свега, од оних који буду дошли. Студенти побеђују у то нема никакве сумње, али са том победом мора доћи и нешто што се није догодило од 1945. године. Правда за обесправљени народ и адекватне казне за све оне који су починили различите злочине према сопственом народу и држави. Чин велеиздаје Косова и Метохије не сме се никако прескочити, каква год буде била идеолошка или нека друга матрица оних који ће доћи. Како се будемо односили према томе, то ће нам диктирати и омеђити будућност. Ћутање око Бањске, доживотне робије које је изрекао нелегални суд, нелегалне државе, створене на територији Србије, невине жртве које су пале у тој Вучићевој акцији изведеној у договору са окупатором и домаћим издајницима, не смеју остати мртво слово на папиру. Или нешто чега не желимо да се присетимо. Свесно потискивање стварности води у ниподаштавање и заборав, а то отвара простор за нове манипулације, лажи, насиље и криминалне активности власти које су све више у порасту.
Посебно што је Вучић поново избегао да саопшти кад ће бити избори. Иако нас стално уверава како су бројке на његовој страни, његов оправдани страх од исхода избора је толики, да поприма облике отворене панике. Уосталом, Ђурђевдан је ту, само што није. А тај датум увек буди различите аспирације. У сваком случају, избори па робија! Нема нам друге.
Срђан Шкоро
