Vučić se, po ko zna koji put, ponovo obratio naciji zbog teške situacije u zemlji i svetu, zamenivši ovog puta Informer Pinkom, ne propustivši priliku da opet spomene Škora kao nekakav veliki unutrašnji, a valjda i međunarodni problem. Zaređao je sa tim Škorom baš onako uočljivo, da normalan čovek ne može, a da se ne zapita, o čemu se tu radi. Da li su u pitanju neka istraživanja poznata samo Vučiću, ozbiljni poremećaji u glavi i rasuđivanju predsednika koji su sve vidljiviji, želja za dodatnom diskreditacijom i pojačanim zastrašivanjem, potrebom da nam svima koji ne mislimo kao on, poruči da ćemo u jednom trenutku svi biti kidnapovani, gepekovani i doći pod neposredni udar njegovih kriminalnih falangi…
Šta god da je u pitanju, želim da verujem da je Vučić bar jednom u životu čuo “Zenicu bluz” Zabranjenog pušenja i stihove “ko preživi 12 godina u KP domu Zenica…” E taj Škoro, koga spominje prilikom svakog obraćanja je preživeo njegovih 12 godina, ostavljen na milost i nemilost svim njegovim kriminalcima i robijašima, polusvetu regrutovanom sa dna kace, ukinut da postoji bez ikakvih ljudskih prava na dostojanstven život, i uprkos svemu i u inat svima, ipak, preživeo. Postoji verovanje da se ubice uvek vraćaju na mesto zločina. Možda zato Vučić koji odavno nije u stanju da se kontroliše, ima stalnu potrebu da izgovara to karakteristično prezime Škoro, jer mu podsvest, pošto savesti nikad nije imao, o onome šta je učinio ne da mira.
Kad bude odlazio sa vlasti, a to je veoma blizu, jer je njegovo vreme odavno isteklo, sebi će tada onako, više u bradu spominjati Škoro, Škoro… Valjda tako mora. A možda je i red. Živi bili, pa videli.
Osim što je važno da ova vlast što pre ode, još je važnije način na koji će se to odigrati. Jer, ako ne bude odgovornosti i odgovarajućih kazni za učinjeno, džaba nam sve. To će umnogome zavisti, pre svega, od onih koji budu došli. Studenti pobeđuju u to nema nikakve sumnje, ali sa tom pobedom mora doći i nešto što se nije dogodilo od 1945. godine. Pravda za obespravljeni narod i adekvatne kazne za sve one koji su počinili različite zločine prema sopstvenom narodu i državi. Čin veleizdaje Kosova i Metohije ne sme se nikako preskočiti, kakva god bude bila ideološka ili neka druga matrica onih koji će doći. Kako se budemo odnosili prema tome, to će nam diktirati i omeđiti budućnost. Ćutanje oko Banjske, doživotne robije koje je izrekao nelegalni sud, nelegalne države, stvorene na teritoriji Srbije, nevine žrtve koje su pale u toj Vučićevoj akciji izvedenoj u dogovoru sa okupatorom i domaćim izdajnicima, ne smeju ostati mrtvo slovo na papiru. Ili nešto čega ne želimo da se prisetimo. Svesno potiskivanje stvarnosti vodi u nipodaštavanje i zaborav, a to otvara prostor za nove manipulacije, laži, nasilje i kriminalne aktivnosti vlasti koje su sve više u porastu.
Posebno što je Vučić ponovo izbegao da saopšti kad će biti izbori. Iako nas stalno uverava kako su brojke na njegovoj strani, njegov opravdani strah od ishoda izbora je toliki, da poprima oblike otvorene panike. Uostalom, Đurđevdan je tu, samo što nije. A taj datum uvek budi različite aspiracije. U svakom slučaju, izbori pa robija! Nema nam druge.
Srđan Škoro
