Možda je ova teza previše smela i neproverena, ali imam utisak da savremeni Srbi više ne čitaju knjige Svetog Vladike Nikolaja. A šta tek reći da li slušaju njegove prvorazredne duhovne i nacionalne savete? Svakako se knjige Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridsko-bitoljskog čitaju manje nego 90-ih godina prošlog veka i milenijuma kada su bile glavna intelektualna hrana u velikom procesu duhovne i nacionalne obnove u Srba koji je započeo istovremeno sa padom komunizma. Naša generacija u crkvi toga vremena bukvalno je „gutala” njegova dela. Uz Svetog Vladiku smo ustajali i noćivali, sve dobro što smo uradili na svom duhovnom i nacionalnom buđenju i uzdizanju bilo je uz njegovu pomoć. Ove Nikolajeve lestvice bile su presudne za naše duhovno i nacionalno osvešćivanje i odrastanje. 

A danas? Sveti Nikolaj Lelićki kao da se nekako podrazumeva, kao da smo pročitavši jednu ili dve njegove knjige pročitali sve. „Pa, dobro”, kao da čujem komentare, „svi smo čuli za Vladiku Nikolaja, čitali smo nešto od njegovih dela, čemu sada to insistiranje samo na njemu, ima i drugih sjajnih pravoslavnih autora i knjiga…”. Ima i drugih sjajnih i pravoslavnih i nepravoslavnih autora i knjiga, ali niko nije ravan Svetom Nikolaju, posebno za nas Srbe. Slobodno možemo reći da kojim tragičnim slučajem nestane sve što je ikada napisano na srpskom jeziku, a ostanu samo „Sabrana dela” Svetog Vladike Nikolaja – to će biti dovoljno da se svaki Srbin upozna o svemu najvažnijem što treba da zna o sebi, svojoj veri, duhovnosti i nacionalnom identitetu u celini, računajući i pravoslavni (svetosavski, nikolajevski) pogled na politiku. 

 Dobro, možda smo preterali, ozbiljni vernici sigurno i dalje čitaju dela Svetog Vladike Nikolaja, o čemu svedoči veliki broj izdanja koja se i dalje štampaju u velikim tiražima. Međutim, čitaju li ga narodni predvodnici: teolozi, episkopi, političari, profesori i učitelji, sveštenici, lekari, vojnici…, posebno oni na najvišim i najodgovornijim pozicijama?

Da li savremeni srpski teolozi čitaju Vladiku Nikolaja ili je on za njih zastareo, prevaziđen, neaktuelan? Da li su se odavno okrenuli savremenim svetskim teolozima i teologijama, pa više ne čitaju ni Svetog Nikolaja Srpskog ni Prepodobnog Justina Ćelijskog, jer su „ispali iz teološke mode”? Koliko seminarskih, diplomskih i master radova, a koliko doktorskih disertacija je posvećeno ovom najvećem Srbinu posle Svetog Save i jednom od najvećih umova sveta ne samo u 20. veku? Koliko na Pravoslovnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde bi trebalo da ih je najviše, a koliko na drugim društvenim fakultetima i univerzitetima uopšte u Srbiji i Srpskim zemljama?

Voleo bih da mogu da uradim sledeću anketu među aktuelnim srpskim političarima. Kada ste poslednji put pročitali knjigu Svetog Vladike Nikolaja? Šta ste čitali od njegovih najvažnijih političkih spisa? Neko je nekad možda pročitao njegovo čuveno predavanje „Nacionalizam Svetog Save”, ali da li je čitao i njegov politički manifest „Srpski narod kao Teodul”, ili članak „Četiri brige Svetog Save”, ili „Šta je to srpski nacionalizam”, vidovdansku besedu „Čiji si ti, maleni narode srpski” ili studiju „Vojlovički stoslov”, ili upozorenje „Ne kradi državu”, ili „Oče naš kao osnova društvenog uređenja”, ili „Srednji sistem”, taj neverovatni „manifest pravoslavnog komunizma”? Da li u ovim novim haotičnim zbivanjima i praskozorju novog svetskog rata žurno uzimaju iznova „Rat i Bibliju” da se podsete Vladikinih misli o tome zašto izbijaju ratovi i kako ih sprečiti? Da li čitaju makar „Misionarska pisma” u kojima je Sveti Vladika odgovarao na pitanja i njemu, političaru, pored ostalih? 

Čujem već kako mi odgovara savremeni srpski političar: Ali, kakve veze ima Vladika Nikolaj sa aktuelnom političkom situacijom? O, Gospode Bože, kako su slepi kod očiju savremeni srpski političari! Tačnije bi bilo zapitati se kakve veze imaju savremeni srpski političari, tako duhovno i nacionalno izgubljeni i neobrazovani, sa našim šansama da se uradi nešto na korist naroda i države? Nikakve, rekao bih, dok su politička misao i diplomatski dar Svetog Save i Svetog Nikolaja uvek aktuelni, a njihovo rodoljublje primer za podražavanje. Ovde smo se kratko zadržali na onima koji vode Crkvu i Državu, ali isto pitanje važi i za one koji uče, leče ili služe vojsku – kako će sve to da čine bez Svetog Vladike Nikolaja i njegovih pouka? Kojim putem idu? Čime se rukovode? Šta su njihove vrednosti? Šta prenose podređenima? Čemu se nadaju? 

Nije dovoljno ako smo nekad, posebno ako je to bilo davno, čitali Vladiku Nikolaja. Sveti Vladika Nikolaj Svesrpski i Svepravoslavni je jedan od onih autora kojima se vraćamo čitavog života, poput Dostojevskog. Ako imamo bilo koje duhovno pitanje – on je već napisao odgovor. Ako lutamo u svom nacionalnom stavu on će nam dati kompas. Ako nismo sigurni kako treba da se postavimo u vezi sa raznim društvenim izazovima on će nam pokazati. Ali, treba da čitamo njegova dela, uvek iznova i iznova, prvo ona nepročitana do sada, a onda i ona davno čitana. Pa ćemo se uveriti da smo jedan veliki evropski hrišćanski narod sa perspektivom, ako se – kako reče Sveti Nikolaj – okrenemo Bogu i sebi kako nas ne bi poklopila jeziva tama tuđinska sa lepim imenom i šarenom odećom.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri