Напад на ванредног професора Универзитета у Новом Саду, др Горана Радојева, извршен у присуству његове супруге и малолетне ћерке, није инцидент — већ последица атмосфере која се годинама производи.

Колега Радојев је нападнут и ударен по руци од стране режимских активиста, због тога што је носио налепнице „Студенти побеђују“. Његова породица је истовремено била изложена претњама и узнемиравању. То значи да данас човек у сопственом крају више није безбедан због симболичког израза.

Томе доприноси и јавни говор носилаца власти. Када Братина говори о томе да полиција може да убије, када Глишић шаље поруке да ће се студенти враћати кући у ковчезима и када председник Вучић у јавном простору релативизује насиље над грађанима — те поруке не остају без последица. Оне стварају амбијент у коме насиље постаје прихватљиво.

Посебно је узнемирујуће што су страх доживеле супруга и малолетна ћерка, које нису имале никакву улогу — осим што су биле сведоци напада на члана своје породице.

Захтевамо хитну реакцију институција и јасну поруку да је насиље недопустиво. Одговорност за друштво у коме је овакво понашање постало могуће мора да постоји.

Академски пленум