Шта је спорно избори били следи робија!

Речено је Србија или Мафија. Народ је великом већином изабрао Србију поразивши мафију на челу са Вучићем. Убедљиво, јасно свима да не може бити јасније. Онда је речено избори, па робија. Избори су завршени, хапшења су кренула, али она права, по успостављању нове власти се тек очекују. И наравно, дугогодишња робија за све оне који су на различите начине, за ових 14 година пљачкале и уништавале националне и државне интересе.

Без адекватних казни и одузимања имовине онима који су је на нелегалан начин стекли, неће бити много праве будућности за Србију. Процесуирање најодговорнијих биће темељ на којима ће почивати слобода и демократија. И основа за толико жељену промену система, начина владања и враћања свих оних вредности на којима почива једно друштво и које су толико векова са бројним недаћама и страдањима одржале овај народ и државу.

Лако бити неће. Једноставно још мање. Али што се пре буде прионуло на тај захтевни заокрет брже ћемо стићи до циља. А циљеви су јасно дефинисани и у њима не може бити места за оне који су својим деловањем до непрепознатљивости понизили и уништили народ и државу. Не би смело бити места ни за разне прелетаче који су већ кренули на свој препознатљиви лет међу победнике како би прикрили сва своја непочинства. И добили нови благослов да наставе тамо где их је народ својим исказаним отпором зауставио. Превише имамо лажних жртава и диплома. Накотили су се и чине све да своје незаслужене позиције задрже. Ако то сада, једном за свагда, не пречистимо, никада нећемо. И они ће нам бити онај терет који ће у једном тренутку трајно потопити Србију. Овака прилика се једноставно не сме пропустити. Какви будемо у рашчишћавању свега лошег што смо само пуком срећом преживели такви ћемо бити довека.

Појављују се одједном неки самозвани зналци који тврде како је нова власт која још није ни успостављена неука и наивна нудећи себе као прекаљене и искусне професионалце који ниједну победу никада нису остварили, ниједну битку добили. Али су прваци света у тумачењу и саветима шта и како би требало урадити и којом брзином. И нуде некаква суманута решења о некаквим упадима у институције заборављајући да су нам се такви и слични предлози редовно обијали о главу остављајући Вучића да без икаквих проблема настави да влада. Игнорисање истих је најбољи лек. Иако то није ни мало лако с обзиром да имају приступ различитим медијима где дефилују као сматрачи на различите теме. Очигледно им још није јасно да је студентска листа уз велику подршку народа којег су пробудили својим активизмом управо показала да уме. Да је својим професионалним и одговорним приступом поразила мафију на изборима без проливене капи крви. До јуче су нас ти исти сматрачи убеђивали како се мафија не може победити на изборима. Показали су свима и онима у свету и онима код нас да је то изводљиво. Зато нема разлога за било какву сумњу да ће успешно спровести и наредну етапу кроз коју Србија мора проћи како би опстала.

Уосталом, да вас је неко питао пре избора да нацртате или замислите будући њихов исход већина народа би управо пожелела да се догоди оно немогуће. Да сви буду политички почишћени. Студенти су управо остварили то нешто што се до јуче чинило практично немогућим. И то се не сме заборавити. Још мање поцењивати. Посебно о томе не могу судити они којима је очигледно криво што је Вучић тако брзо постао само мрачна прошлост за овај народ и државу. Било, не поновило се! Зато сви морамо помоћи да се обећана обавезна робија после избора за оне најодговорније што пре испуни и спроведе у дело. Знамо их, довољно су препознатљиви, не морамо да нагађамо ко је крив, а ко не.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.