Početkom devedesetih godina prošlog veka jedan simpatični dečačić iz Beograda je u jednoj dečijom emisiji rekao: „Moja je želja da postanem najbolji teniser sveta”.
Dvadesetog jula 1995. godine jedan mladi ambiciozni političar isto iz Beograda je u Skupštini Srbije za govornicom izjavio, a TV kamere ovekovečile: „Za jednog Srbina ubićemo sto muslimana”.
Početkom ovog veka otac od simpatičnog dečkića koji je poželeo da postane najbolji teniser sveta se pod groznim uslovima, rizikujući da ostane bez igde ičega, zadužio kod zelenaša da bi svom najstarijem sinu omogućio da nastavi tenisko usavršavanje. Samo on i njegovi najbliži znaju kako su živeli tih godina. Nadležni organi nisu marili zbog enormnog talenta njegovog sina.
Ambiciozni političar je posle „čuvenog” govora u Skupštini Srbije nastavio uzlaznom linijom u svojoj političkoj karijeri. Krajem prošlog veka uselio je u novi komforan stan na Novom Beogradu. U to vreme je obavljao funkciju ministra informisanja.
Kada je talentovani teniser iz Srbije trijumfovao na teniskom turniru u Montrealu 2007, godine oficijelni spiker na stadionu ga je najavio kao Hrvata. Momčina iz Beograda je kroz petnaestak sekundi kada je dobio mikrofon ispravio spikera i uz osmeh počeo pobednički govor: „Gospodine, vi ste pogrešili, ja nisam iz Hrvatske, nego Srbije, a to je jedno te isto”.
Nešto kasnije jedan od najboljih tenisera sveta je za trenera angažovao Hrvata Goran Ivaniševića sa kojim je sarađivao pet godina i osvojio devet Grend slemova i postao najuspešniji teniser u istoriji ovog sporta.
Mladi ambiciozni političar koji je u regionu postao poznat po svom govoru iz Skupštine u jula 1995. je dvadesetdve godine (2017.) kasnije postao predsednik Srbije. Prethodno je tri godine obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije.
Kada je početkom ove godine izgubio u finalu Grend slema u Melburnu sada već tridesetosmogišnji Srbin je iz daleke Australije imao poruku za svoj narod: „Pravda i istina uvek pobeđuju. Istrajte u tome”.
U utorak 31. marta u Zenici igrale su fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegodine i Italije. Utakmicu je iz svečane lože pratio osvajač olimpijskog zlata iz Pariza, pobednik na 24. Grend slem turnira, sa selekcijom Srbije pobednik Dejvisa kupa. To je bio isti onaj dečačić koji je pre trideset i kusur godina poželeo da bude najbolji teniser sveta. Dočekan je ovacijama i gromoglasnim apluzom na krcatom stadionu. Nije doživeo ni najmanju neprijatnost.
Isto veče kada se igrala utakmica u Zenici u glavnom gradu Srbije se održavao veliki protest zbog ulaska policije u zgradu Rektorata u Beogradu. Na tom protestu više hiljada okupljenih profesora, studenata, đaka, radnika, penzionera, glumaca, tužilaca… nisu imali baš lepe reči za ambicioznog političara koji je pre 32. godine postao prepoznatljiv po čuvenoj izjavi: „Za jednog Srbina ubićemo sto muslimana”.
Potpisnik ovog teksta čitav radni vek je proveo kao sportski novinar. Želeo sam da još jednom potvrdim da je osnovna misija sporta da zbližava mlade. Što se tiče političara nisam nadležan za ono čime se oni bave. Pokušao sam da dočaram razvojni put jednog fenomenalnog sportiste i vrlo ambicioznog političara.
Milorad Bjelogrlić
