Почетком деведесетих година прошлог века један симпатични дечачић из Београда је у једној дечијом емисији рекао: „Моја је жеља да постанем најбољи тенисер света”.
Двадесетог јула 1995. године један млади амбициозни политичар исто из Београда је у Скупштини Србије за говорницом изјавио, а ТВ камере овековечиле: „За једног Србина убићемо сто муслимана”.
Почетком овог века отац од симпатичног дечкића који је пожелео да постане најбољи тенисер света се под грозним условима, ризикујући да остане без игде ичега, задужио код зеленаша да би свом најстаријем сину омогућио да настави тениско усавршавање. Само он и његови најближи знају како су живели тих година. Надлежни органи нису марили због енормног талента његовог сина.
Амбициозни политичар је после „чувеног” говора у Скупштини Србије наставио узлазном линијом у својој политичкој каријери. Крајем прошлог века уселио је у нови комфоран стан на Новом Београду. У то време је обављао функцију министра информисања.
Када је талентовани тенисер из Србије тријумфовао на тениском турниру у Монтреалу 2007, године официјелни спикер на стадиону га је најавио као Хрвата. Момчина из Београда је кроз петнаестак секунди када је добио микрофон исправио спикера и уз осмех почео победнички говор: „Господине, ви сте погрешили, ја нисам из Хрватске, него Србије, а то је једно те исто”.
Нешто касније један од најбољих тенисера света је за тренера ангажовао Хрвата Горан Иванишевића са којим је сарађивао пет година и освојио девет Гренд слемова и постао најуспешнији тенисер у историји овог спорта.
Млади амбициозни политичар који је у региону постао познат по свом говору из Скупштине у јула 1995. је двадесетдве године (2017.) касније постао председник Србије. Претходно је три године обављао функцију председника Владе Србије.
Када је почетком ове године изгубио у финалу Гренд слема у Мелбурну сада већ тридесетосмогишњи Србин је из далеке Аустралије имао поруку за свој народ: „Правда и истина увек побеђују. Истрајте у томе”.
У уторак 31. марта у Зеници играле су фудбалске репрезентације Босне и Херцегодине и Италије. Утакмицу је из свечане ложе пратио освајач олимпијског злата из Париза, победник на 24. Гренд слем турнира, са селекцијом Србије победник Дејвиса купа. То је био исти онај дечачић који је пре тридесет и кусур година пожелео да буде најбољи тенисер света. Дочекан је овацијама и громогласним аплузом на крцатом стадиону. Није доживео ни најмању непријатност.
Исто вече када се играла утакмица у Зеници у главном граду Србије се одржавао велики протест због уласка полиције у зграду Ректората у Београду. На том протесту више хиљада окупљених професора, студената, ђака, радника, пензионера, глумаца, тужилаца… нису имали баш лепе речи за амбициозног политичара који је пре 32. године постао препознатљив по чувеној изјави: „За једног Србина убићемо сто муслимана”.
Потписник овог текста читав радни век је провео као спортски новинар. Желео сам да још једном потврдим да је основна мисија спорта да зближава младе. Што се тиче политичара нисам надлежан за оно чиме се они баве. Покушао сам да дочарам развојни пут једног феноменалног спортисте и врло амбициозног политичара.
Милорад Бјелогрлић
