Posle velike pobede nad Janikom Sinerom i plasmana u finale prvog ovogodišnjeg Grend slema u Melburnu, najbolji sportista Srbije u istoriji Novak Đoković je prišao kameri koja se nalazila na terenu i ćirilicom napisao: „Nešto ste rekli?”
Na koga li je Nole mislio kada je to ispisao.
Većini naroda je to potpuno jasno. Verovatno na izvesnu osobu koja se predstavlja kao novinar, a koja je nedavno na svojoj nekakvoj televiziji rekla: „Onaj propali teniser Novak Đokovićֹ”.
O toj individui neću slova da napišem, jer to apsolutno ne zaslužuje. Jednostavno ona nije vredna nijednog slova. Međutim, zaprepastili su me brojni komentari na raznim portalima upućeni na račun našeg Noleta. Neverovatno koliko je menticid zavladao među srpskim narodom. Prvo da jednom rečenicom razjasnimo pojam „menticid”. To je koncept da čovekov um može da bude izmenjen ili kontrolisan upotrebom specifičnih psiholoških tehnika. Takve bljuvotine normalan um svakako nikada ne bi napisao za takvog sportistu i čoveka kao što je Novak Đoković. Čak je i jedna bivša ministarka ne tako davno pričala koještarije na račun najuspešnijeg svetskog tenisera u istoriji.
Noletovi sportski rezultati su poznati u celom svetu, ali treba se podsetiti I njegovih humanitarnih aktivnosti. Fondacija Novak Đoković postoji već duže vreme i primarno ulaže u rano obrazovanje dece u Srbiji, gradi vrtiće, oprema škole i obučava vaspitače. Ključni projekti uključuju „Školice života”, „Drugarijadu” i podršku roditeljstvu, sa ciljem da se osiguraju bolji uslovi za razvoj dece.
Osim toga sam je učestvovao u niz plemenitih akcija kada je trebalo pomoći poplavljena područja ne samo u Srbiji već u regionu i svetu. Kada se pojavila epidemija korona virusa Srbin je finansijski pomogao italijanski grad Bergamo, a 2020. godine je na račun australske vlade uplatio 50.000 hiljada dolara kao pomoć ljudima koji su u velikim požarima ostali bez svojih kuća. Sve njegove akcije se mogu opisati jednom jedinom reči: Filantrop.
Od kada je postala samostalna država 2006. godine Srbija garantovano nije imala boljeg ambasadora. Novak Đoković je istovremeno i nacionalno blago i međunarodni fenomen. Besmrtnost se postiže delima. Ta karijera i taj čovek su ispisali i još uvek pišu istoriju ne samo srpskog već i svetskog sporta. Nije slučajno gromadni, vanserijski teniser.
Neke se vrline uče i skupljaju kroz život, a neke ne mogu nikako da se nauče. Jednostavno dao bog. Nole je najbolji primer da neko dete iz sirotinjske porodice igrajući vrhunski tenis može da osvoji sve što je kao dete sanjao. On i njegova porodica predstavljaju trijumf retkog dara, dugog rada, duboke posvećenosti nekoga ko samog sebe ulaže u ono u šta veruje.
Bez obzira na ogromne sportske uspehe i izuzetno uspešan humanitarni rad u domaćoj javnosti ima još onih koji na svaki način žele da omalovaže Novaka Đokovića. Za njih je vrhunac radosti kada Nole izgubi, a njegovi uspesi ih čine nervoznim. Ako svoje veličine ne mogu da podnesu ili ih se boje, onda to govori o njima, a ne o Noletu.
Jedno je odavno jasno. Bez obzira na to šta će u nedelju da uradi u finalu Melburna u duelu protiv Karlosa Alkaraza, Novak Đoković će za većinu naroda, dece, radnika, studenata, profesora, penzionera biti ponos i dika.
Milorad Bjelogrlić
