После велике победе над Јаником Синером и пласмана у финале првог овогодишњег Гренд слема у Мелбурну, најбољи спортиста Србије у историји Новак Ђоковић је пришао камери која се налазила на терену и ћирилицом написао: „Нешто сте рекли?”
На кога ли је Ноле мислио када је то исписао.
Већини народа је то потпуно јасно. Вероватно на извесну особу која се представља као новинар, а која је недавно на својој некаквој телевизији рекла: „Онај пропали тенисер Новак Ђоковићֹ”.
О тој индивидуи нећу слова да напишем, јер то апсолутно не заслужује. Једноставно она није вредна ниједног слова. Међутим, запрепастили су ме бројни коментари на разним порталима упућени на рачун нашег Нолета. Невероватно колико је ментицид завладао међу српским народом. Прво да једном реченицом разјаснимо појам „ментицид”. То је концепт да човеков ум може да буде измењен или контролисан употребом специфичних психолошких техника. Такве бљувотине нормалан ум свакако никада не би написао за таквог спортисту и човека као што је Новак Ђоковић. Чак је и једна бивша министарка не тако давно причала којештарије на рачун најуспешнијег светског тенисера у историји.
Нолетови спортски резултати су познати у целом свету, али треба се подсетити И његових хуманитарних активности. Фондација Новак Ђоковић постоји већ дуже време и примарно улаже у рано образовање деце у Србији, гради вртиће, опрема школе и обучава васпитаче. Кључни пројекти укључују „Школице живота”, „Другаријаду” и подршку родитељству, са циљем да се осигурају бољи услови за развој деце.
Осим тога сам је учествовао у низ племенитих акција када је требало помоћи поплављена подручја не само у Србији већ у региону и свету. Када се појавила епидемија корона вируса Србин је финансијски помогао италијански град Бергамо, а 2020. године је на рачун аустралске владе уплатио 50.000 хиљада долара као помоћ људима који су у великим пожарима остали без својих кућа. Све његове акције се могу описати једном једином речи: Филантроп.
Од када је постала самостална држава 2006. године Србија гарантовано није имала бољег амбасадора. Новак Ђоковић је истовремено и национално благо и међународни феномен. Бесмртност се постиже делима. Та каријера и тај човек су исписали и још увек пишу историју не само српског већ и светског спорта. Није случајно громадни, вансеријски тенисер.
Неке се врлине уче и скупљају кроз живот, а неке не могу никако да се науче. Једноставно дао бог. Ноле је најбољи пример да неко дете из сиротињске породице играјући врхунски тенис може да освоји све што је као дете сањао. Он и његова породица представљају тријумф ретког дара, дугог рада, дубоке посвећености некога ко самог себе улаже у оно у шта верује.
Без обзира на огромне спортске успехе и изузетно успешан хуманитарни рад у домаћој јавности има још оних који на сваки начин желе да омаловаже Новака Ђоковића. За њих је врхунац радости када Ноле изгуби, а његови успеси их чине нервозним. Ако своје величине не могу да поднесу или их се боје, онда то говори о њима, а не о Нолету.
Једно је одавно јасно. Без обзира на то шта ће у недељу да уради у финалу Мелбурна у дуелу против Карлоса Алкараза, Новак Ђоковић ће за већину народа, деце, радника, студената, професора, пензионера бити понос и дика.
Милорад Бјелогрлић
