На студентском протесту на Савиндан видели смо једну новину. На великим лед екранима све време емитован је програм телевизије Н1. На тај начин та телевизија је наметнута за медијског покровитеља протеста. А ко протест покрива и контролише медијски, он га контролише и идеолошки и политички. Другим речима, агенда те телевизије постаје и агенда протеста. Све што се дешава на њему пролази кроз њен идеолошки и политички филтер.
На протестима „Србија против насиља“ десила се слична ствар. Тада није било емитовања програма Н1 на лед екранима, али је новинарка те телевизије једина имала право да са микрофоном на којем је њен лого све време стоји на бини без икаквог практичног посла. И на тај начин је Н1 симболички наметнут за медијског покровитеља тих протеста. Последица тога је била та да су протести везани за њихова извештавања и емисије у које су доводили искључиво госте који су на трагу њихове агенде. Општи народни протести кроз медијску контролу сведени су на другосрбијанске и тако угашени, а уједно и каналисани у изборе на којима су њихови представници били идеолошки подобни политичари, који су прошли како су прошли.
Сада се очигледно покушава на сличан начин протест отети од народа. На ком је пленуму дата дозвола да се програм Н1 емитује на лед екранима у оквиру протеста? Апсурд је да телевизија која је главни кривац зашто су студенти на улици сада буде покровитељ студентских протеста. Студенти тренутно раде посао опозиције, коју евидентно немамо, јер да имамо она би окупљала и мобилисала грађане. А немамо је јер је управо Н1 дуги низ година селектовао и промовисао такву опозицију. Да у госте није позивао и фаворизовао идеолошки подобне и људе који су служили као политичка страшила режима, већ и оне који ће придобити симпатије и поверење грађана, данас бисмо имали опозицију која би била у стању да окупи исти број људи као и студенти. Уместо тога Н1 се као суштински непријатељ намеће као пријатељ и савезник студената. То је ситуација која вређа елементарну интелигенцију и указује на одсуство елементарног дубинског промишљања унутар протеста.
Први корак ка изласку из кризе у којој се налази наше друштво је тачна дијагноза проблема. Морамо препознати вирус у нашем систему. А вирус се налази у такозваним опозиционим медијима. Зато решење није ни у зборовима, па чак ни дугорочно у студентском покрету. Није баш нормално да одрасле и остварене људе предводе деца. Решење је у слободним опозиционим медијима на којима ће свако моћи да кандидује своју личност, свој програм и своје идеје. Тек тада ћемо имате и појединце и организације који ће уживати поверење грађана и моћи да их окупе и предводе, било на улици, било на изборима. Тренутно смо у ситуацији да нам се као главни ауторитет намећу они који су заправо главни проблем, а то су самозвани слободни опозициони медији. Ако је Н1 званични медијски покровитељ студентских протеста то значи да ће његови забрањени гости бити забрањени и на студентској листи или у најбољем случају бити маргинализовани. А то значи да режим опет побеђује. Не због своје снаге, већ зато што по ко зна који пут нема ко да га победи.
Новак Ковач
