Кад, ако не сад, да парафразирам изреку енглеског голгетера из 90-их година прошлог века Гарија Линекера о фудбалу, а у којој двадесет и два момка деведесет минута трче по ливади, а на крају побеђују Немци?

Сигуран сам да доста вас наслућује на шта циљам, па да скратим увод, те ја данас тенис видим као игру у којој два противника користе сву своју вештину, енергију, психологију (неки и „чаробне напитке“) не би ли надиграли противника и на крају И ДАЛЈЕ побеђује Новак и немамо појма докле ће, али је то што ради спектакуларно!

Срби и не само Срби, али ово је првенствено намењено Србима, последње две деценије навијају будилнике на глуво доба ноћи кад год је неки тениски турнир на другој страни света и на посао одлазе подбули, али најчешће задовољни, а срећом, тамо их чекају шефови, исти такви, јер један је Новак, миљеник нације.

Можете се с Новаком слагати или не, али медијско интересовање за њега користио је да говори о неким стварима за које је знао да неће наићи на одобравање шире јавности, као што је прича о одрастању под бомбардовањем, јер Срби су у светским медијима зликовци. За разлику од његових највећих ривала није ишао низ длаку, није се смешкао и радио на популарности, није се понашао као кандидаткиње на избору за мис и причао како жели мир у свету, напротив, није био против вакцинације, био је за слободу избора. Увек је истицао ко је и одакле је, одбио је британско држављанство које му је нуђено, а то би за њега и његову породицу тада било велико олакшање .

А онда се једног дана миљеник нације дрзнуо да подржи побуњену омладину у настојању да се у Србији поштују устав и закони… И?

Кренуо је медијски линч, говновизије се утркују која ће ефектније да га испљује! До јуче је „јавни сервис“ преносио и најбезначајније турнире на којима је Новак играо и то од првог кола,  а сад Србија која информације добија преко ТВ апарата и не зна да је Новак Ђоковић у још једном финалу гренд слема!

Задрти навијачи Федерера, Надала, али и јуноша попут Синера, Алкараза, који су тениска будућност Новаку скидају капу, светски медији су препуни хвалоспева за човека који на прагу „пете банке“ упорно помера границе, а у ономе што се (само) у Србији назива медијима, мук, јер је Новак „пропали тенисер“ и како су га већ ништарије називале.

Оно што је додатно поражавајуће, надам се за Србе отрежњујуће је констатација неког са мрежа „Ако Ђоковић освоји Аустралијан Опен, дочек ће бити организован на тргу Синтагма у Атини…“

Нисам ја неки оптимиста, али ову причу завршићемо твитом из којег сам узео наслов, а који показује да нису баш свима свраке попиле мозак!

Бранислав Маркићевић

П.С. Написано у ноћи пре финалног меча