Сваког 31. јануара у Србији се обележава Национални дан без дувана, као обавезна национална кампања из области јавног здравља. Овогодишњи слоган је: „Свакога дана без дувана“. У Србији пуши око 30 одсто пунолетних особа, а посебно је забрињавајуће то што око 15 одсто пушача припада популацији између 15 и 19 година. Пушача има у сваком трећем домаћинству, а Србија се, заједно се, са осталим балканским земљама сврстава у сам светски врх према броју пушача.

Болести које су директно повезане са пушењем:

– карцином плућа који је први по учесталости и смртности код мушкараца и на другом месту код жена после карцинома дојке;

– карцином уста, језика, ларингса, тонзила, једњака, трахеје, јетре, панкреаса, бешике, ректума итд.

– пушење или злоупотреба дувана је главни фактор ризика за појаву и погоршање свих болести респираторног система: хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), астма, емфизем, хронични бронхитис

– кардиоваскуларне болести

– коришћење дувана утиче и на репродуктивне органе, па може умањити плодност, а труднице које пуше изложене су ризику од побачаја, превременог порођаја и многобројним компликацијама

– дуван оставља негативне последице на читав организам што значи да изазива: брже старење и појаву бора на лицу, жуте зубе и пародонтопатију, код жена изазива рак дојке и грлића материце итд.

У посебном ризику од штетних последица пушења су бебе и мала деца, труднице и старије особе са хроничним болестима.

Непушачи који су изложени дуванском диму удишу исте канцерогене материје као и пушачи. Што је виши ниво изложености дуванском диму, већи је и ризик од развоја рака плућа, болести срца и крвних судова и других обољења. Дувански дим или пасивно пушење представља велики проблем за непушаче.

Многе дуванске компаније годинама раде на развоју и производњи тзв. бездимних производа који су наводно мање штетни од класичних цигарета. На домаћем тржишту су присутне различите врсте електронских цигарета као и уређаја за загревање дувана.

Ради се о производима који садрже никотин који код младих може довести до стварања зависности и преласка на друге дуванске производе. У Србији је ове производе користило око 7,0% ученика првих разреда средњих школа. Индустрије дувана улажу огромна средства и спроводи бројних маркетиншких кампања како би своје производе учиниле атрактивним и доступним младим људима, као будућим генерацијама својих потенцијалних корисника. Овим компанијама је примарни циљ профит, а не људско здравље.

Релативно нови дувански производи вејп и снус, имају привлачан, модеран дизајн, лаки су за коришћење, а својим изгледом заваравају јер подсећају на производе савим другачијих имена и намене (нпр. на УСБ, на жваке, слаткише итд). Ови производи имају разне воћне додатке и ароме које су привлачне младима, а рекламирају се и продају на местима која су младима видљива и доступна. Нпр. на киосцима, поред слаткиша, грицкалица и сокова које млади често купују, а промовишу се као мање штетни по здравље него класичне цигарете, за шта нема никаквих доказа. Уз то, све су чешћи аутомати за продају дувана на местима која посећују млади, а који су покривени атрактивним рекламама и на тај начин подривају прописе о забрани продаје малолетним лицима.

Овај тип никотинских уређаја достигао је за кратко време огромну популарност, а млади не би смели да имају приступ, нити да конзумирају било који дувански или никотински производ. Овакав став подржава и Светска здравствена организација (СЗО) и захтева строго регулисање њихове употребе. Нови дувански производи излажу оног ко их користи мањој количини појединих токсичних супстанци у односу на обичне цигарете, али њјихов основни састојак је никотин који изазива висок степен зависности у кратком року, што представља велику претњу по здравље.

У неким државама постоји потпуна забрана увоза, продаје, рекламирања и употребе ових производа. У Србији конзумирање дувана и промет дуванских производа регулишу три закона – Закон о дувану, Закон о оглашавању и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Сва три су застарела, а и не поштују се.

Да би антипушачка кампања била успешна, акције треба да буду усмерене ка читавом друштву и то свим расположивим законским средствима: забраном рекламирања цигарета, знацима упозорења на паклицама, повећањем цене, увођењем и проширивањем непушачких зона, а посебно образовањем.

Што се тиче индивидуалних програма за одвикавање од пушења, као и едукације младих о штетности свих врста дуванских производа, они треба да буду присутни у сваком здравственом центру.

Зато се у оквиру Националног дана без дувана наглашава да употреба свих производа који садрже никотин изазива зависност, а да су млади посебно осетљиви на његово дејство.

Мотиви за одвикавање од пушења могу бити различити. На првом месту је здравље, затим новац јер су цигарете све скупље а код жена жеља за здравим потомством. Пушачи нису криминалци, ни злочинци, ни најневаспитанији људи на свету. То су људи као и сви остали, са врлинама и манама, наши пријатељи, родбина, комшије, чланови породице. То су људи који имају проблем. Неки су тога свесни, неки не. Неки пушачи просто не желе ни да размишљају на ту тему, иако су свесни свих последица пушења. Са њима апсолутно нема смисла дискутовати о престанку пушења. Они ће поштовати закон колико морају, али ће наћи место где могу да уживају у свом пороку.Отпор према забранама било какве врсте је очекиван и то је нормална људска реакција. Нико не воли да чује: Забрањује се. Такође је познато да се закони у Србији не поштују, да се крше и примењују селективно.

Грађани су свесни штетних ефеката пушења и излагања дуванском диму. Али они наводе мноштво других, по њима исто толико штетних појава, пре свега аерозагађеност, од које се немају где и како заштитити. Они такође и многобројне проблеме у здравственом систему доживљавају као приоритет и важније за решавање од забране пушења. Највише коментара и негодовања изазива то што се у нацрту закона о забрани пушења у затвореном простору, само пушачи препознају као проблем. Отуда су најчешћи коментари типа: „Све смо друге проблеме решили, још су само пушачи остали“.

Многи пушачи желе да оставе пушење, али то није нимало лако ни једноставно и зато их у томе треба подржати и помоћи им. Пушење је болест зависности, класификовано је у шифрарнику Међународне класификацију болести – МКБ (Ф17, Ф18) и по тежини одвикавања одмах је после хероина. Никотинска и хероинска криза су скоро изједначене. Много је теже оставити пушење него рецимо алкохол и кафу. Дуванска индустрија стално додаје неке жестоке хемијске састојке који доводе до тога да се у јако кратком периоду развије тешка зависност од дувана. Много јача и много бржа него што се то дешавало ранијих деценија. Ако је раније било потребно неколико месеци да се створи зависност, сада је довољно само неколико недеља.

У нашој земљи постоји висока толеранција на разне пороке и болести зависности, па се на пушаче гледа благонаклоно, а за алкохоличаре је уобичајен опис: „Он је јако добар човек, само има незгодну нарав кад попије“. У Србији се готово ништа не ради на превенцији, а живимо у условима екстремног загађења сваке врсте и због тога смо врло болесна нација. Са друге стране, очекујемо уредно, регуларно и брзо лечење у условима када је здравствени систем у веома лошем стању. Потребно је мењати свест грађана, учити децу од најранијег детињства колико је важно водити здрав живот.

Много људи би желело да има чист задах а не да се осећа на дуван. Нажалост, многе тек озбиљни здравствени проблеми натерају на то да прекину пушење. По препорукама Светске здравствене организације (СЗО), особа се сматра непушачем, тј бившим пушачем, ако годину дана није конзумирала ни једну цигарету.

Да ли су опасне електронске цигарете?

Без обзира на лично право пушача да могу да пуше, непушачи имају неупоредиво веће право на чисто окружење, како радно тако и приватно. Нажалост, потпуна забрана пушења је тешко изводљива, али је редукција употребе дувана могућа. Једна ефикасна заштита од штетног дејства дувана јесте његова потпуна елиминација, што значи непушење, као и боравак у просторима у којима пушење није дозвољено.

У међувремену, на другом крају света, на Новом Зеланду, парламент је усвојио закон за постепено укидање пушења, увођењем забране младима да их купују. По том закону, цигарете не смеју да се продају особама рођеним од 1. јануара 2009. године или касније. Новим законом се смањује и број продавница дувана, са око 6.000 на само 600, и смањује се дозвољена количина никотина у дувану који
се пуши. На тај начин се ствара прва генерација апсолутних непушача.

„Не постоји добар разлог да се дозволи продаја производа који убија половину људи који га користе“.
Дан без дувана 2026. Нема дилеме – свака цигарета смета!

др Славица Плавшић