Svakog 31. januara u Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvana, kao obavezna nacionalna kampanja iz oblasti javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan je: „Svakoga dana bez duvana“. U Srbiji puši oko 30 odsto punoletnih osoba, a posebno je zabrinjavajuće to što oko 15 odsto pušača pripada populaciji između 15 i 19 godina. Pušača ima u svakom trećem domaćinstvu, a Srbija se, zajedno se, sa ostalim balkanskim zemljama svrstava u sam svetski vrh prema broju pušača.

Bolesti koje su direktno povezane sa pušenjem:

– karcinom pluća koji je prvi po učestalosti i smrtnosti kod muškaraca i na drugom mestu kod žena posle karcinoma dojke;

– karcinom usta, jezika, laringsa, tonzila, jednjaka, traheje, jetre, pankreasa, bešike, rektuma itd.

– pušenje ili zloupotreba duvana je glavni faktor rizika za pojavu i pogoršanje svih bolesti respiratornog sistema: hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), astma, emfizem, hronični bronhitis

– kardiovaskularne bolesti

– korišćenje duvana utiče i na reproduktivne organe, pa može umanjiti plodnost, a trudnice koje puše izložene su riziku od pobačaja, prevremenog porođaja i mnogobrojnim komplikacijama

– duvan ostavlja negativne posledice na čitav organizam što znači da izaziva: brže starenje i pojavu bora na licu, žute zube i parodontopatiju, kod žena izaziva rak dojke i grlića materice itd.

U posebnom riziku od štetnih posledica pušenja su bebe i mala deca, trudnice i starije osobe sa hroničnim bolestima.

Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je viši nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je i rizik od razvoja raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih oboljenja. Duvanski dim ili pasivno pušenje predstavlja veliki problem za nepušače.

Mnoge duvanske kompanije godinama rade na razvoju i proizvodnji tzv. bezdimnih proizvoda koji su navodno manje štetni od klasičnih cigareta. Na domaćem tržištu su prisutne različite vrste elektronskih cigareta kao i uređaja za zagrevanje duvana.

Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin koji kod mladih može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. U Srbiji je ove proizvode koristilo oko 7,0% učenika prvih razreda srednjih škola. Industrije duvana ulažu ogromna sredstva i sprovodi brojnih marketinških kampanja kako bi svoje proizvode učinile atraktivnim i dostupnim mladim ljudima, kao budućim generacijama svojih potencijalnih korisnika. Ovim kompanijama je primarni cilj profit, a ne ljudsko zdravlje.

Relativno novi duvanski proizvodi vejp i snus, imaju privlačan, moderan dizajn, laki su za korišćenje, a svojim izgledom zavaravaju jer podsećaju na proizvode savim drugačijih imena i namene (npr. na USB, na žvake, slatkiše itd). Ovi proizvodi imaju razne voćne dodatke i arome koje su privlačne mladima, a reklamiraju se i prodaju na mestima koja su mladima vidljiva i dostupna. Npr. na kioscima, pored slatkiša, grickalica i sokova koje mladi često kupuju, a promovišu se kao manje štetni po zdravlje nego klasične cigarete, za šta nema nikakvih dokaza. Uz to, sve su češći automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, a koji su pokriveni atraktivnim reklamama i na taj način podrivaju propise o zabrani prodaje maloletnim licima.

Ovaj tip nikotinskih uređaja dostigao je za kratko vreme ogromnu popularnost, a mladi ne bi smeli da imaju pristup, niti da konzumiraju bilo koji duvanski ili nikotinski proizvod. Ovakav stav podržava i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe. Novi duvanski proizvodi izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, ali njjihov osnovni sastojak je nikotin koji izaziva visok stepen zavisnosti u kratkom roku, što predstavlja veliku pretnju po zdravlje.

U nekim državama postoji potpuna zabrana uvoza, prodaje, reklamiranja i upotrebe ovih proizvoda. U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sva tri su zastarela, a i ne poštuju se.

Da bi antipušačka kampanja bila uspešna, akcije treba da budu usmerene ka čitavom društvu i to svim raspoloživim zakonskim sredstvima: zabranom reklamiranja cigareta, znacima upozorenja na paklicama, povećanjem cene, uvođenjem i proširivanjem nepušačkih zona, a posebno obrazovanjem.

Što se tiče individualnih programa za odvikavanje od pušenja, kao i edukacije mladih o štetnosti svih vrsta duvanskih proizvoda, oni treba da budu prisutni u svakom zdravstvenom centru.

Zato se u okviru Nacionalnog dana bez duvana naglašava da upotreba svih proizvoda koji sadrže nikotin izaziva zavisnost, a da su mladi posebno osetljivi na njegovo dejstvo.

Motivi za odvikavanje od pušenja mogu biti različiti. Na prvom mestu je zdravlje, zatim novac jer su cigarete sve skuplje a kod žena želja za zdravim potomstvom. Pušači nisu kriminalci, ni zločinci, ni najnevaspitaniji ljudi na svetu. To su ljudi kao i svi ostali, sa vrlinama i manama, naši prijatelji, rodbina, komšije, članovi porodice. To su ljudi koji imaju problem. Neki su toga svesni, neki ne. Neki pušači prosto ne žele ni da razmišljaju na tu temu, iako su svesni svih posledica pušenja. Sa njima apsolutno nema smisla diskutovati o prestanku pušenja. Oni će poštovati zakon koliko moraju, ali će naći mesto gde mogu da uživaju u svom poroku.Otpor prema zabranama bilo kakve vrste je očekivan i to je normalna ljudska reakcija. Niko ne voli da čuje: Zabranjuje se. Takođe je poznato da se zakoni u Srbiji ne poštuju, da se krše i primenjuju selektivno.

Građani su svesni štetnih efekata pušenja i izlaganja duvanskom dimu. Ali oni navode mnoštvo drugih, po njima isto toliko štetnih pojava, pre svega aerozagađenost, od koje se nemaju gde i kako zaštititi. Oni takođe i mnogobrojne probleme u zdravstvenom sistemu doživljavaju kao prioritet i važnije za rešavanje od zabrane pušenja. Najviše komentara i negodovanja izaziva to što se u nacrtu zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, samo pušači prepoznaju kao problem. Otuda su najčešći komentari tipa: „Sve smo druge probleme rešili, još su samo pušači ostali“.

Mnogi pušači žele da ostave pušenje, ali to nije nimalo lako ni jednostavno i zato ih u tome treba podržati i pomoći im. Pušenje je bolest zavisnosti, klasifikovano je u šifrarniku Međunarodne klasifikaciju bolesti – MKB (F17, F18) i po težini odvikavanja odmah je posle heroina. Nikotinska i heroinska kriza su skoro izjednačene. Mnogo je teže ostaviti pušenje nego recimo alkohol i kafu. Duvanska industrija stalno dodaje neke žestoke hemijske sastojke koji dovode do toga da se u jako kratkom periodu razvije teška zavisnost od duvana. Mnogo jača i mnogo brža nego što se to dešavalo ranijih decenija. Ako je ranije bilo potrebno nekoliko meseci da se stvori zavisnost, sada je dovoljno samo nekoliko nedelja.

U našoj zemlji postoji visoka tolerancija na razne poroke i bolesti zavisnosti, pa se na pušače gleda blagonaklono, a za alkoholičare je uobičajen opis: „On je jako dobar čovek, samo ima nezgodnu narav kad popije“. U Srbiji se gotovo ništa ne radi na prevenciji, a živimo u uslovima ekstremnog zagađenja svake vrste i zbog toga smo vrlo bolesna nacija. Sa druge strane, očekujemo uredno, regularno i brzo lečenje u uslovima kada je zdravstveni sistem u veoma lošem stanju. Potrebno je menjati svest građana, učiti decu od najranijeg detinjstva koliko je važno voditi zdrav život.

Mnogo ljudi bi želelo da ima čist zadah a ne da se oseća na duvan. Nažalost, mnoge tek ozbiljni zdravstveni problemi nateraju na to da prekinu pušenje. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), osoba se smatra nepušačem, tj bivšim pušačem, ako godinu dana nije konzumirala ni jednu cigaretu.

Da li su opasne elektronske cigarete?

Bez obzira na lično pravo pušača da mogu da puše, nepušači imaju neuporedivo veće pravo na čisto okruženje, kako radno tako i privatno. Nažalost, potpuna zabrana pušenja je teško izvodljiva, ali je redukcija upotrebe duvana moguća. Jedna efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.

U međuvremenu, na drugom kraju sveta, na Novom Zelandu, parlament je usvojio zakon za postepeno ukidanje pušenja, uvođenjem zabrane mladima da ih kupuju. Po tom zakonu, cigarete ne smeju da se prodaju osobama rođenim od 1. januara 2009. godine ili kasnije. Novim zakonom se smanjuje i broj prodavnica duvana, sa oko 6.000 na samo 600, i smanjuje se dozvoljena količina nikotina u duvanu koji
se puši. Na taj način se stvara prva generacija apsolutnih nepušača.

„Ne postoji dobar razlog da se dozvoli prodaja proizvoda koji ubija polovinu ljudi koji ga koriste“.
Dan bez duvana 2026. Nema dileme – svaka cigareta smeta!

dr Slavica Plavšić