Na studentskom protestu na Savindan videli smo jednu novinu. Na velikim led ekranima sve vreme emitovan je program televizije N1. Na taj način ta televizija je nametnuta za medijskog pokrovitelja protesta. A ko protest pokriva i kontroliše medijski, on ga kontroliše i ideološki i politički. Drugim rečima, agenda te televizije postaje i agenda protesta. Sve što se dešava na njemu prolazi kroz njen ideološki i politički filter.
Na protestima „Srbija protiv nasilja“ desila se slična stvar. Tada nije bilo emitovanja programa N1 na led ekranima, ali je novinarka te televizije jedina imala pravo da sa mikrofonom na kojem je njen logo sve vreme stoji na bini bez ikakvog praktičnog posla. I na taj način je N1 simbolički nametnut za medijskog pokrovitelja tih protesta. Posledica toga je bila ta da su protesti vezani za njihova izveštavanja i emisije u koje su dovodili isključivo goste koji su na tragu njihove agende. Opšti narodni protesti kroz medijsku kontrolu svedeni su na drugosrbijanske i tako ugašeni, a ujedno i kanalisani u izbore na kojima su njihovi predstavnici bili ideološki podobni političari, koji su prošli kako su prošli.
Sada se očigledno pokušava na sličan način protest oteti od naroda. Na kom je plenumu data dozvola da se program N1 emituje na led ekranima u okviru protesta? Apsurd je da televizija koja je glavni krivac zašto su studenti na ulici sada bude pokrovitelj studentskih protesta. Studenti trenutno rade posao opozicije, koju evidentno nemamo, jer da imamo ona bi okupljala i mobilisala građane. A nemamo je jer je upravo N1 dugi niz godina selektovao i promovisao takvu opoziciju. Da u goste nije pozivao i favorizovao ideološki podobne i ljude koji su služili kao politička strašila režima, već i one koji će pridobiti simpatije i poverenje građana, danas bismo imali opoziciju koja bi bila u stanju da okupi isti broj ljudi kao i studenti. Umesto toga N1 se kao suštinski neprijatelj nameće kao prijatelj i saveznik studenata. To je situacija koja vređa elementarnu inteligenciju i ukazuje na odsustvo elementarnog dubinskog promišljanja unutar protesta.
Prvi korak ka izlasku iz krize u kojoj se nalazi naše društvo je tačna dijagnoza problema. Moramo prepoznati virus u našem sistemu. A virus se nalazi u takozvanim opozicionim medijima. Zato rešenje nije ni u zborovima, pa čak ni dugoročno u studentskom pokretu. Nije baš normalno da odrasle i ostvarene ljude predvode deca. Rešenje je u slobodnim opozicionim medijima na kojima će svako moći da kandiduje svoju ličnost, svoj program i svoje ideje. Tek tada ćemo imate i pojedince i organizacije koji će uživati poverenje građana i moći da ih okupe i predvode, bilo na ulici, bilo na izborima. Trenutno smo u situaciji da nam se kao glavni autoritet nameću oni koji su zapravo glavni problem, a to su samozvani slobodni opozicioni mediji. Ako je N1 zvanični medijski pokrovitelj studentskih protesta to znači da će njegovi zabranjeni gosti biti zabranjeni i na studentskoj listi ili u najboljem slučaju biti marginalizovani. A to znači da režim opet pobeđuje. Ne zbog svoje snage, već zato što po ko zna koji put nema ko da ga pobedi.
Novak Kovač
