Овај коментар ће бити крајње личан и испуњен утисцима које ја, што због свог лошег вођења емисије, што због оштре полемике и реторичке доминације мојих саговорника, нисам успео да изнесем у емисији и на тај начин евентуално помогнем да у етар оде нешто другачија слика од оне која је, по свему судећи, отишла.
Кренућу од мог питања Дикићу које вероватно нисам дословно тако и поставио, али јесам припремио и верујем да је свима јасна логика истог:
Кажеш да не критикујеш власт да би повећао своју политичку цену, нити да је критикујеш као егзибициониста жељан пажње Хит твита, Колегијума и Националног дневника, већ је критикујеш да би дошао до некога ко се премишља да ли да гласа за њу (власт) или не. Такве називаш колебљивцима. Додајеш да себе увек сагледаваш у светлу тога да ли се обраћаш људима који се колебају да ли желе да изађу на изборе или не. Да ли мислиш да својим изјавама, нарочито оном последњом због које си ухапшен, помажеш тај свој циљ или не? Ово сматрам крајње легитимним питањем, у интересу јавности, а нарочито оне опозиционе која, ако ништа друго, сигурно има за циљ да пошаље овај режим у историју. Дикић започиње свој одговор, убрзо Немања улеће са својим потпитањем и онда ће уследити оно што је многе гледаоце и пратиоце КТВ телевизије мотивисало да искритикују ово издање емисије.
Да ли сам политички истомишљеник Немање Шаровића? Не! Да ли је мој став по овом питању ближи ставу Немање Шаровића? Апсолутно да! Иако сам тек две године у овом послу, врло рано сам научио шта значи одговорност за јавну реч и осетио на својој кожи како разноразни режимски кербери и медијски лешинари умеју да контекстуализују моје речи или питања. Што због тога, што због тога што ја, за разлику од мојих саговорника, заиста немам никакве политичке амбиције нити потребу за слањем политичких порука, ја веома водим рачуна о томе шта говорим пред камерама. Напослетку, ја сам центриста и неко ко не воли екстреме, и као такав увек тежим да будем глас разума, што приватно, што јавно. Међутим, овде се ради о начелном питању: да ли режиму и режимским медијима треба давати муницију изјавама које нису јасне и прецизне? Ја сам уверења да не треба. Верујем да се мора озбиљно промислити пре него што се нешто испали у етар. Сви смо господари неизговорене речи, а слуге изговорене, независно од тога јесу ли оне изговорене приватно или јавно. То би био мој принципијелни став у вези са овим питањем.
Сада ћу објаснити моје виђење позиције колеге Дикића. Он је, ако се не варам, ТВ лице и водитељ политичких и других емисија већ 12 година. Аутор је и неколико књига, колумниста и публициста. У сваком случају, неко ко би заиста требало да буде свестан одговорности за јавну реч. Да ли је? Искрено, нисам сигуран. Можда и јесте, али нисам сигуран да увек мари за то. У реду је ако вам се понеки пут поткраде неспретно срочена мисао или ако је програм жив, што код нас на КТВ телевизији по правилу није, али ако се вама често понављају неспретно срочене мисли које потом они кербери и лешинари инструментализују за потребе своје пропаганде и агенде, крајње је неопходно да се макар запитате због чега је то тако. Нарочито ако вам је стало до оног вишег циља, који наводно искључује политичке амбиције и егзибиционизам. Узимајући у обзир колико су пута његове изјаве биле предмет пажње и медијског експлоатисања режимских одашиљача зла, мишљења сам да је морао да подвуче црту и јасно искомуницира коме се он обраћа. Напослетку, и у овој емисији је успео да буде контрадикторан самом себи, рекавши да се не обраћа ћацима, већ интелектуалној (или мислећој) публици и онима који читају Нушића. Ја сумњам да сви они његови колебљивци одговарају тим критеријумима. Да закључим. Ако жели да буде успешнији у реализацији оног амбициозног и незахвалног циља, који ни многи други нису били кадри да остваре, онда би морао биранијим речима да се обраћа људима који нису сигурни да ли да гласају за Вучића или опозицију.
За крај, најважније. Бар из моје перспективе. Верујем да сви ви који гледате и пратите КТВ телевизију спадате међу слободномислеће људе. Под тим подразумевам људе који презиру пропаганду, а препознају и одбацују агенду. Људе који верују у слободу, а теже истини. Ако се заиста таквима сматрате, онда је ова емисија фестивал слободе и амбасадор истине. Зашто?
Зато што такви људи желе транспарентност и јавност, све оно чега у овој земљи данас нема.
Зато што таквог садржаја нема у медијској понуди. Уместо тога, имате договорена питања и гостовања, лажне полемике и испразне дебате.
Зато што су политичари и аналитичари неискрени у својим наступима. Једно причају пред камерама, а чим се исте угасе неретко другу причу заврте. Прилагођено нашој политичкој сцени и актуелној политичкој ситуацији, то изгледа тако што јавно заговарају јединство, шаљу поруке заједништва и међусобног уважавања, а онда иза камера офирају, потказују и ниподаштавају оне које на јединство, заједништво и међусобно уважавање позивају. Уверења сам да то чини непоправљиву штету борби против ове власти, али и борби која би након њеног развлашћивања морала да уследи: борби за ресуверенизацију земље.
КТВ телевизија је део обе те борбе и зато ћемо увек тежити јавности и транспарентности, а наше уважене госте подстицати да буду искренији.
Данило Видаковић, водитељ емисије Без пардона
Насловна фотографија: Инстаграм налог Ирена Радосављевиц @иренамрвица
