Ovaj komentar će biti krajnje ličan i ispunjen utiscima koje ja, što zbog svog lošeg vođenja emisije, što zbog oštre polemike i retoričke dominacije mojih sagovornika, nisam uspeo da iznesem u emisiji i na taj način eventualno pomognem da u etar ode nešto drugačija slika od one koja je, po svemu sudeći, otišla.
Krenuću od mog pitanja Dikiću koje verovatno nisam doslovno tako i postavio, ali jesam pripremio i verujem da je svima jasna logika istog:
Kažeš da ne kritikuješ vlast da bi povećao svoju političku cenu, niti da je kritikuješ kao egzibicionista željan pažnje Hit tvita, Kolegijuma i Nacionalnog dnevnika, već je kritikuješ da bi došao do nekoga ko se premišlja da li da glasa za nju (vlast) ili ne. Takve nazivaš kolebljivcima. Dodaješ da sebe uvek sagledavaš u svetlu toga da li se obraćaš ljudima koji se kolebaju da li žele da izađu na izbore ili ne. Da li misliš da svojim izjavama, naročito onom poslednjom zbog koje si uhapšen, pomažeš taj svoj cilj ili ne? Ovo smatram krajnje legitimnim pitanjem, u interesu javnosti, a naročito one opozicione koja, ako ništa drugo, sigurno ima za cilj da pošalje ovaj režim u istoriju. Dikić započinje svoj odgovor, ubrzo Nemanja uleće sa svojim potpitanjem i onda će uslediti ono što je mnoge gledaoce i pratioce KTV televizije motivisalo da iskritikuju ovo izdanje emisije.
Da li sam politički istomišljenik Nemanje Šarovića? Ne! Da li je moj stav po ovom pitanju bliži stavu Nemanje Šarovića? Apsolutno da! Iako sam tek dve godine u ovom poslu, vrlo rano sam naučio šta znači odgovornost za javnu reč i osetio na svojoj koži kako raznorazni režimski kerberi i medijski lešinari umeju da kontekstualizuju moje reči ili pitanja. Što zbog toga, što zbog toga što ja, za razliku od mojih sagovornika, zaista nemam nikakve političke ambicije niti potrebu za slanjem političkih poruka, ja veoma vodim računa o tome šta govorim pred kamerama. Naposletku, ja sam centrista i neko ko ne voli ekstreme, i kao takav uvek težim da budem glas razuma, što privatno, što javno. Međutim, ovde se radi o načelnom pitanju: da li režimu i režimskim medijima treba davati municiju izjavama koje nisu jasne i precizne? Ja sam uverenja da ne treba. Verujem da se mora ozbiljno promisliti pre nego što se nešto ispali u etar. Svi smo gospodari neizgovorene reči, a sluge izgovorene, nezavisno od toga jesu li one izgovorene privatno ili javno. To bi bio moj principijelni stav u vezi sa ovim pitanjem.
Sada ću objasniti moje viđenje pozicije kolege Dikića. On je, ako se ne varam, TV lice i voditelj političkih i drugih emisija već 12 godina. Autor je i nekoliko knjiga, kolumnista i publicista. U svakom slučaju, neko ko bi zaista trebalo da bude svestan odgovornosti za javnu reč. Da li je? Iskreno, nisam siguran. Možda i jeste, ali nisam siguran da uvek mari za to. U redu je ako vam se poneki put potkrade nespretno sročena misao ili ako je program živ, što kod nas na KTV televiziji po pravilu nije, ali ako se vama često ponavljaju nespretno sročene misli koje potom oni kerberi i lešinari instrumentalizuju za potrebe svoje propagande i agende, krajnje je neophodno da se makar zapitate zbog čega je to tako. Naročito ako vam je stalo do onog višeg cilja, koji navodno isključuje političke ambicije i egzibicionizam. Uzimajući u obzir koliko su puta njegove izjave bile predmet pažnje i medijskog eksploatisanja režimskih odašiljača zla, mišljenja sam da je morao da podvuče crtu i jasno iskomunicira kome se on obraća. Naposletku, i u ovoj emisiji je uspeo da bude kontradiktoran samom sebi, rekavši da se ne obraća ćacima, već intelektualnoj (ili mislećoj) publici i onima koji čitaju Nušića. Ja sumnjam da svi oni njegovi kolebljivci odgovaraju tim kriterijumima. Da zaključim. Ako želi da bude uspešniji u realizaciji onog ambicioznog i nezahvalnog cilja, koji ni mnogi drugi nisu bili kadri da ostvare, onda bi morao biranijim rečima da se obraća ljudima koji nisu sigurni da li da glasaju za Vučića ili opoziciju.
Za kraj, najvažnije. Bar iz moje perspektive. Verujem da svi vi koji gledate i pratite KTV televiziju spadate među slobodnomisleće ljude. Pod tim podrazumevam ljude koji preziru propagandu, a prepoznaju i odbacuju agendu. Ljude koji veruju u slobodu, a teže istini. Ako se zaista takvima smatrate, onda je ova emisija festival slobode i ambasador istine. Zašto?
Zato što takvi ljudi žele transparentnost i javnost, sve ono čega u ovoj zemlji danas nema.
Zato što takvog sadržaja nema u medijskoj ponudi. Umesto toga, imate dogovorena pitanja i gostovanja, lažne polemike i isprazne debate.
Zato što su političari i analitičari neiskreni u svojim nastupima. Jedno pričaju pred kamerama, a čim se iste ugase neretko drugu priču zavrte. Prilagođeno našoj političkoj sceni i aktuelnoj političkoj situaciji, to izgleda tako što javno zagovaraju jedinstvo, šalju poruke zajedništva i međusobnog uvažavanja, a onda iza kamera ofiraju, potkazuju i nipodaštavaju one koje na jedinstvo, zajedništvo i međusobno uvažavanje pozivaju. Uverenja sam da to čini nepopravljivu štetu borbi protiv ove vlasti, ali i borbi koja bi nakon njenog razvlašćivanja morala da usledi: borbi za resuverenizaciju zemlje.
KTV televizija je deo obe te borbe i zato ćemo uvek težiti javnosti i transparentnosti, a naše uvažene goste podsticati da budu iskreniji.
Danilo Vidaković, voditelj emisije Bez pardona
Naslovna fotografija: Instagram nalog Irena Radosavljevic @irenamrvica
