Najavljeni izbori u opštini Majdanpek za proleće nisu doneli ništa novo u redovima vladajućeg režima. Nastavlja se stari trend po već uhodanom i oprobanom receptu, daj narodu hleba i asfalta, naročito ovog drugog što više. U mom Donjem Milanovcu koji pripada rudarskoj komuni Majdanpek, nikad više radova, ali s pravom se ljudi pitaju, nisu li ti radovi uzaludni, sva ta asvaltizacija i betonizacija sračunata da u izbornoj kampanji pridobije glas više, izaziva i gnušanje malobrojnih građana u Donjem Milanovcu, otkuda to radovi kad im vreme nije, usred zime, iako se celo leto ništa nije radilo, a sada se rekonstruišu dve ulice Stevana Mokranjca i Svetog Save i to na način na koji se rekonstrukcije ne rade.
Prilikom skidanja podloge oštećuju se vodovodne cevi, kablovi za struju i internet. Skida se svaka zelena površina, svako drvo sa ciljem da se nabaca asvalt i samo asvalt. Radovi su predviđeni 260 dana, a pitanje je koliko će trajati. Inače, Donji Milanovac je godinama jedno gradilište bez kraja. Kada uđete u grad sa strane Beograda, videćete skršenu marinu i kej još od 24.februara 2020.g.usled olujnog vetra. Prošle godine započeti su neki radovi koji se presporo odvijaju, prebacuje se kamenje ko na Golom otoku s jedne na drugu stranu. Inače celo mesto liči na ovo pakleno ostrvo. Do marine prekinuti radovi na plaži. Donji Milanovac, vazda turistički potencijal, već nekoliko sezona nema plažu, a kad će ne zna se.
Sa druge strane svi suštinski problemi se ne rešavaju. Klizište u trećoj i drugoj zoni radi svoje i stambeni objekti pucaju usled kretanje terena. Nemali broj kuća je ozbiljno ugrožen i nije više za stanovanje. Niko to ne rešava, svi ćute, kao da se nekom drugom dešava. Treba neko da nastrada pa da se nadležni sete. Kao i da regulišu nadstrešnicu u centru grada kod stare autobuske do apoteke. Visi, samo što pala nije.
Ali, ko te pita izbori su važni, na njima učestvuju aktuelni nosioci vlasti i kao alternacija pojavljuju se lokalne stranke „Nu dau“ iz Majdanpeka, koja je u opoziciji i nova iz Donjeg Milanovca lidera Damnjana Stevkića.
Pored ove „državne“ i vladajuće koja kompletan budžet koristi za svoje stranačke programe, za izbore, prava je hrabrost što su se ovi mladi ljudi u pomenutim lokalnim strankama uopšte i pojavili, da se suprotstave jednoj uigranoj i sumnjivoj mašineriji koja za svoje potrebe koristi i kineski rudnik i sve resurse.
Od asvaltizacije se ne odustaje jer tu ima za svakoga pomalo. A, što u Majdanpeku nema ispravne vode, što Milanovac više nije grad ruža, nije važno. Važno je dobiti izbore, za cenu se ne pita.
Siniša Stojčić
