Најављени избори у општини Мајданпек за пролеће нису донели ништа ново у редовима владајућег режима. Наставља се стари тренд по већ уходаном и опробаном рецепту, дај народу хлеба и асфалта, нарочито овог другог што више. У мом Доњем Милановцу који припада рударској комуни Мајданпек, никад више радова, али с правом се људи питају, нису ли ти радови узалудни, сва та асвалтизација и бетонизација срачуната да у изборној кампањи придобије глас више, изазива и гнушање малобројних грађана у Доњем Милановцу, откуда то радови кад им време није, усред зиме, иако се цело лето ништа није радило, а сада се реконструишу две улице Стевана Мокрањца и Светог Саве и то на начин на који се реконструкције не раде.
Приликом скидања подлоге оштећују се водоводне цеви, каблови за струју и интернет. Скида се свака зелена површина, свако дрво са циљем да се набаца асвалт и само асвалт. Радови су предвиђени 260 дана, а питање је колико ће трајати. Иначе, Доњи Милановац је годинама једно градилиште без краја. Када уђете у град са стране Београда, видећете скршену марину и кеј још од 24.фебруара 2020.г.услед олујног ветра. Прошле године започети су неки радови који се преспоро одвијају, пребацује се камење ко на Голом отоку с једне на другу страну. Иначе цело место личи на ово паклено острво. До марине прекинути радови на плажи. Доњи Милановац, вазда туристички потенцијал, већ неколико сезона нема плажу, а кад ће не зна се.
Са друге стране сви суштински проблеми се не решавају. Клизиште у трећој и другој зони ради своје и стамбени објекти пуцају услед кретање терена. Немали број кућа је озбиљно угрожен и није више за становање. Нико то не решава, сви ћуте, као да се неком другом дешава. Треба неко да настрада па да се надлежни сете. Као и да регулишу надстрешницу у центру града код старе аутобуске до апотеке. Виси, само што пала није.
Али, ко те пита избори су важни, на њима учествују актуелни носиоци власти и као алтернација појављују се локалне странке „Ну дау“ из Мајданпека, која је у опозицији и нова из Доњег Милановца лидера Дамњана Стевкића.
Поред ове „државне“ и владајуће која комплетан буџет користи за своје страначке програме, за изборе, права је храброст што су се ови млади људи у поменутим локалним странкама уопште и појавили, да се супротставе једној уиграној и сумњивој машинерији која за своје потребе користи и кинески рудник и све ресурсе.
Од асвалтизације се не одустаје јер ту има за свакога помало. А, што у Мајданпеку нема исправне воде, што Милановац више није град ружа, није важно. Важно је добити изборе, за цену се не пита.
Синиша Стојчић
