1. Peti oktobar bio je i ostao najveća pobeda moje X generacije. Svoje dvadesete i tridesete proveo sam kao samoproglašeni apostol petooktobarske revolucije. Zastupao sam njene vrednosti, branio njene uzroke i posledice, slavio njene heroje, čuvao njene mitove. Zapisivao sam i objavljivao svoja apostolska dela i poslanice, upozoravajući na zanemarene opasnosti, na neprijatelja koji nikad ne spava i na naš usud da nam se istorija prvi put ponavlja kao tragedija, a drugi put kao još veća tragedija. Generacija Z je izvojevala svoju pobedu, svoj veličanstveni trijumf, svoju revoluciju. Dugo sam razmišljao o svojoj postrevolucionarnoj ulozi koja može biti jednako važna kao i ona pre 25.oktobra. Odlučio sam da budem selektivni pesticid u javnom prostoru. Da suzbijam korov i otrovno bilje i time oslobodim prostor za zasađene mladice. Godinama unazad javni prostor sa svih strana prskan je totalom, ništa osim mutiranih radikala nije moglo da nikne, da poraste, da procveta, da podari plod. Nijedna organizacija, nijedna partija, nijedan pojedinac. Svi su isti, ćuti i trpi, Kurta i Murta, ako ti se ne sviđa idi, jednom smo pokušali pa smo prevareni, politika je samo za lopove… Oba istorijska događaja osim što su se desila u oktobru imaju još jednu poveznicu-rušenje totalitarnog sistema i osvajanje slobode. Slobodan Jovanović definiše moderni totalitarizam kao političku praksu da partija isključivo predstavlja državu i da je njoj i njenim članovima dozvoljeno sve kako bi se održala na vlasti i ispunila svoju mesijansku ulogu. Kredo da cilj osveštava sredstva uz kolektivni fanatizam i isključivost podriva moralnu osnovu društva koja ide u oba smera, horizontalno se stvara dekadentna kasta koja je lokomotiva tog sunovrata, a vertikalno patološki proces prodire do dna društvene piramide i po lokalni šerifi imitiraju svoje nadređene u okviru svojih mogućnosti-kupuju diplome, zapošljavaju ljubavnice, nameštaju tendere, lažiraju projekte… Svaki totalitarizam širi uverenje da stvara istoriju po sopstvenoj potrebi i da time sebi obezbeđuje večnost. Fašisti su gradili novo Rimsko carstva, nacisti hiljadugodišnji Rajh, komunisti crvenu utopiju. Ta neprirodni osećaj beskonačnosti proizvod je rušenje bilo kakvih ograničenja, ne samo vremenskih, već pre svega psiholoških inhibicija zbog kojih onda dolazi do karakterne metamorfoze, do potpunog pada čoveka jer se pretvara u zver. Osvojena sloboda obnavlja ono ljudsko u nama. Na društvenom planu, Mil je slobodu definisao kao granicu vlasti koju društvo može vršiti nad pojedincem. Dužnost je intelektualaca da stalno podsećaju na vrednost slobode, ne samo zbog toga što se teško stiče, već zbog toga što se tako lako gubi.
2. Šta totalitarac želi kada nije na vlasti-da se dograbi vlasti po bilo koju cenu. Šta totalitarac želi kada dodje na vlast-još više vlasti. Šta totalitarac želi kada padne sa vlasti-da se na vlast vrati to pre! Zašto je Aleksandar Vučić priznao poraz i mirno predao vlast-da bi se na vlast što pre vratio. Na koji način? Na onaj već oprobani, put je utaban, metod utvrđen, staza mapirana, algoritam učitan. Tri su osnovne faze. Prva je sebe predstaviti kao žrtvu, umanjiti zasluge svojih protivnika i koristiti efekte teorija zavere. Nova vlast je samo produžene ruka stranih centara moći, sve je unapred planirano, projektovano, nije bilo moguće suprotstaviti se tom talasu satanističkog globalizma. Druga faza je posejati seme razdora među pobednike. Podeliti ih po ideološkoj, vrednosnoj, političkoj ili interesnoj matrici. Treća faza kreće po inerciji, a ona podrazumeva što masovnije razočarenje u promene, samim tim što su već profanisani i pokretači i nosioci promena, pa samim tim i same promene i njhov cilj. Zato su društvene mreže preplaveljene pitanjima „zar ste za ovo glasali?“, „poslanici prevarili studente“, „plenumi oštro napali političare“… Opšte je mesto da radikali parazitiraju na slabostima i greškama domaćina, strpljivo čekajući kolaps organizma kako bi njime zagospodarili. A taj kolaps uzrokovan je opštom malodušnošću i već pomenutim razočarenjem koje nastupa kao posledica pogrešnog upravljanja očekivanjima. Zato je važno da izvučemo pouke iz prethodnog iskustva i da ostavimo korov neiščupan iz korena.
3. Pri kraju Drugog svetskog rata vrhuška Trećeg rajha pokrenula je operaciju „Vukodlak“ koja je podrazumevala pružanje otpora i organizovanje sabotaža na teritorijama koje zauzimaju sveznici. Ova operacija trebalo je da traje i posle potpisane kapitulacije kako bi se nemačko stanovništvo motivisalo na dalji otpor. Vučićeva operacija „Vukodlak“ je mnogo perfidnija od esesovskih miniranja pruga, mostova, fabrika. On eksploziv podstavlja unutar finasijskog sistema, bezbednosnih struktura i političko.medijskih organizacija. Svi imaju samo jedan cilj-sopstvenu bezbednost i opstrukciju novih vlasti. „Nema nijedne pozitivne vesti iz Srbije posle 25.oktobra“ ponavljaju poraženi naprednjaci, dok pozivaju na jedinstvo i borbu. Mnogima za sada sve ovo deluje kao farsa, kao providno glumatanje, ali mnogi su tako govorili i za Šešeljevo iznošenje zbog ukradenog džipa, i kad je jedna Nataša (Jovanović) polila vodom drugu Natašu Mićić, i kada su sedeli na stiroporu ili donosili džakove… Primera je mnogo, a naš lakomisleni podsmeh brzo se pretvorio u četrnaestogodišnji plač. Srebrni metak za Vučićevog „Vukodlaka“ jeste brza reakcija reformisanih institucija i dokazivanje svih nepočinstava njegove kriminalne organizacije. Oni će insistirati na poziciji „jedine stranke“ u parlamentu , a on na status „lidera“ opozicije. To samozvanje treba odmah prekinuti optužnicama i kristalno jasnim dokazima (predočeni javnosti preko masovnih medija) o zlodelima koja se SNS prekvalifikovala u OKG. To jejedini put ne samo ka ozdravljenju, već i ka prevenciji ponovnog oboljevanja.
dr Aleksandar Dikić
