1. Пети октобар био је и остао највећа победа моје X генерације. Своје двадесете и тридесете провео сам као самопроглашени апостол петооктобарске револуције. Заступао сам њене вредности, бранио њене узроке и последице, славио њене хероје, чувао њене митове. Записивао сам и објављивао своја апостолска дела и посланице, упозоравајући на занемарене опасности, на непријатеља који никад не спава и на наш усуд да нам се историја први пут понавља као трагедија, а други пут као још већа трагедија. Генерација З је извојевала своју победу, свој величанствени тријумф, своју револуцију. Дуго сам размишљао о својој постреволуционарној улози која може бити једнако важна као и она пре 25.октобра. Одлучио сам да будем селективни пестицид у јавном простору. Да сузбијам коров и отровно биље и тиме ослободим простор за засађене младице. Годинама уназад јавни простор са свих страна прскан је тоталом, ништа осим мутираних радикала није могло да никне, да порасте, да процвета, да подари плод. Ниједна организација, ниједна партија, ниједан појединац. Сви су исти, ћути и трпи, Курта и Мурта, ако ти се не свиђа иди, једном смо покушали па смо преварени, политика је само за лопове… Оба историјска догађаја осим што су се десила у октобру имају још једну повезницу-рушење тоталитарног система и освајање слободе. Слободан Јовановић дефинише модерни тоталитаризам као политичку праксу да партија искључиво представља државу и да је њој и њеним члановима дозвољено све како би се одржала на власти и испунила своју месијанску улогу. Кредо да циљ освештава средства уз колективни фанатизам и искључивост подрива моралну основу друштва која иде у оба смера, хоризонтално се ствара декадентна каста која је локомотива тог суноврата, а вертикално патолошки процес продире до дна друштвене пирамиде и по локални шерифи имитирају своје надређене у оквиру својих могућности-купују дипломе, запошљавају љубавнице, намештају тендере, лажирају пројекте… Сваки тоталитаризам шири уверење да ствара историју по сопственој потреби и да тиме себи обезбеђује вечност. Фашисти су градили ново Римско царства, нацисти хиљадугодишњи Рајх, комунисти црвену утопију. Та неприродни осећај бесконачности производ је рушење било каквих ограничења, не само временских, већ пре свега психолошких инхибиција због којих онда долази до карактерне метаморфозе, до потпуног пада човека јер се претвара у звер. Освојена слобода обнавља оно људско у нама. На друштвеном плану, Мил је слободу дефинисао као границу власти коју друштво може вршити над појединцем. Дужност је интелектуалаца да стално подсећају на вредност слободе, не само због тога што се тешко стиче, већ због тога што се тако лако губи.
2. Шта тоталитарац жели када није на власти-да се дограби власти по било коју цену. Шта тоталитарац жели када додје на власт-још више власти. Шта тоталитарац жели када падне са власти-да се на власт врати то пре! Зашто је Александар Вучић признао пораз и мирно предао власт-да би се на власт што пре вратио. На који начин? На онај већ опробани, пут је утабан, метод утврђен, стаза мапирана, алгоритам учитан. Три су основне фазе. Прва је себе представити као жртву, умањити заслуге својих противника и користити ефекте теорија завере. Нова власт је само продужене рука страних центара моћи, све је унапред планирано, пројектовано, није било могуће супротставити се том таласу сатанистичког глобализма. Друга фаза је посејати семе раздора међу победнике. Поделити их по идеолошкој, вредносној, политичкој или интересној матрици. Трећа фаза креће по инерцији, а она подразумева што масовније разочарење у промене, самим тим што су већ профанисани и покретачи и носиоци промена, па самим тим и саме промене и њхов циљ. Зато су друштвене мреже преплавељене питањима „зар сте за ово гласали?“, „посланици преварили студенте“, „пленуми оштро напали политичаре“… Опште је место да радикали паразитирају на слабостима и грешкама домаћина, стрпљиво чекајући колапс организма како би њиме загосподарили. А тај колапс узрокован је општом малодушношћу и већ поменутим разочарењем које наступа као последица погрешног управљања очекивањима. Зато је важно да извучемо поуке из претходног искуства и да оставимо коров неишчупан из корена.
3. При крају Другог светског рата врхушка Трећег рајха покренула је операцију „Вукодлак“ која је подразумевала пружање отпора и организовање саботажа на територијама које заузимају свезници. Ова операција требало је да траје и после потписане капитулације како би се немачко становништво мотивисало на даљи отпор. Вучићева операција „Вукодлак“ је много перфиднија од есесовских минирања пруга, мостова, фабрика. Он експлозив подставља унутар финасијског система, безбедносних структура и политичко.медијских организација. Сви имају само један циљ-сопствену безбедност и опструкцију нових власти. „Нема ниједне позитивне вести из Србије после 25.октобра“ понављају поражени напредњаци, док позивају на јединство и борбу. Многима за сада све ово делује као фарса, као провидно глуматање, али многи су тако говорили и за Шешељево изношење због украденог џипа, и кад је једна Наташа (Јовановић) полила водом другу Наташу Мићић, и када су седели на стиропору или доносили џакове… Примера је много, а наш лакомислени подсмех брзо се претворио у четрнаестогодишњи плач. Сребрни метак за Вучићевог „Вукодлака“ јесте брза реакција реформисаних институција и доказивање свих непочинстава његове криминалне организације. Они ће инсистирати на позицији „једине странке“ у парламенту , а он на статус „лидера“ опозиције. То самозвање треба одмах прекинути оптужницама и кристално јасним доказима (предочени јавности преко масовних медија) о злоделима која се СНС преквалификовала у ОКГ. То јеједини пут не само ка оздрављењу, већ и ка превенцији поновног обољевања.
др Александар Дикић
