Ja ću prvi, ako nema ko.

Al, nemoguće da nema ko, ajde još malo da sačekamo…

Ja bih prvi, al neću da mi se ko prvlji naljuti, mada bih ja zaista prvi, al, eto…

Da ne žurimo, lako je meni da prvi krenem, nego me strah hoće li me drugi stići, jer kad ja krenem niko taj korak ne može da prati…

Evo, sad bih jurnuo ali pomisliće da bežim, kolikom to brzinom ja krenem prvi, ako prvljih nema, a mora da ih ima, vala.

Bolje da sačekamo, nije sad baš tolka žurba, vazda ima vremena za još malo vremena…

Nije to ko kad te potera pa jedan preko drugog do nužnika. Nije sloboda ni velika ni mala nužda pa da ne može da sačeka.

Krenuo bih ja već.

Ih, dokle bih stigao samo da znam da nije hteo ko pre mene, nije red da otimam prvinu.

A, pravo da vam kažem i voleo bih da vidim tog junaka koji bi pre mene.

Da se pogledamo u oči pa da mu podviknem: „A, gde ćeš ti to prvi preko mene živa, a?!“

Valjda se zna ko će prvi, bre!

Ne moram baš ja, ali zašto on?

Ko da se njemu više žuri do slobode?!

Ko da je on slobodi preči?!

Ko da je njemu teže nego meni, pa bi on prvi, a ja toliko čekam!

I, čekaću još- ne moram ja prvi ako ima ko bolji, ali ko je to i po čemu bolji?

Već bi pošao da je bolji, a ne ovako da čeka hoće li ko pre njega…

Ja bih odavno krenuo prvi samo da nisam čekao na njega da vidim ima li ko prvlji?

E, sad za inat neću, a naoštrio sam se da jurnem, al neka njega ako vam je bolji.

Samo, nećete s njim daleko, a moje korake bi malo ko mogao da prati, ali, neka…

Ako će on prvi ja nemam ništa protiv, ali da se zapamti ko je prvi hteo da bude prvi, nemoj posle da mi se ko junači…

Kako bih ja bio prvi samo da nije ovakvih što poslednji dođu da budu prvi, pa čekaju ko će ispred njih…

Čekaj, bre, slobodo, ne galami, aman, imamo mi preča posla od tebe!

Lako je tebi, ti si dokona, zasela ko pred seoskom prodavnicom i čekaš ko će prvi, a vidiš kako je nama!

On bi kukavica prvi za mnom, ja bih junak prvi za njim, al nikako da se pojavi najprvlji za kojim bih ja, pa ovaj za mnom, a nikakav je, vala!

Evo sad bih pošao prvi ali me sramota da me takav prati, a bogami neću ni ja za njim, jer ako nisam prvi neću za ovakvim ko drugi…

Ima vremena, nije sloboda zec pa da utekne, a i ne pada mi na pamet da je jurim!

Ni za kim ja jurio nisam, pa neću ni za njom.

Nek ide onima što će ko neke babe odmah da pojure.

Pa, nije ni ta sloboda prva, no ja, nek ona dođe meni, šta je to gospođa umislila..?

Nije to nužda, ni velika ni mala, pa da jurnemo jedni preko drugih do nužnika, no neaka sloboda, čudo veliko…

Bez nje se još i može!

Ih, koliki su živeli posranih duša, al posranih gaća, e to ne dam- prvi ću ako treba!

Da vidim tog junaka koji će pre mene?!

Pod svodom nebeskim ima mesta za sve, al u nužniku ne!

Slobodo čekaj, eto me, samo da mi donesu toalet papira.

Da vidim ko će da se usudi prvi…

Mihailo Medenica