Ove godine navršava se 145 godina od rođenja i 70 godina od upokojenja Svetog Vladike Nikolaja (Velimirovića), kao i 35 godina od povratka Njegovih Svetih Moštiju iz Amerike u rodni Lelić. Koliko je Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ozbiljno promišljao o svemu najvažnijem što se tiče srpskog naroda i države najbolje svedoči jedna rukopisna sveska iz njegove zaostavštine pod nazivom „Žički Ustav”, na čemu je očito radio u političkoj emigraciji posle Drugog svetskog rata. U ovim predsmrtnim mislima nalazi se sama suština njegove političke ideologije koja je još uvek nedovoljna poznata i prepoznata u našem narodu. U pitanju je svojevrsni „Nacrt Ustava Kraljevine Srpske” u četiri člana, uz napomenu da je dalje pisanje trebalo da se nastavi, o čemu svedoče i brojna prateća obrazloženja i druge beleške iz ove sveske:

„Član 1: U ime Hrista Gospoda Spasitelja sveta, narod srpski obrazuje svoju nerazdelnu državu da kroz nju Bogu posluži i Carstvo Nebesko zasluži.

Član 2: Na čelu Srbije stoji Kralj iz dinastije Vožda Karađorđa sa naslednim pravom. Kralj je prvi branitelj Crkve Pravoslavne i države srpske, krstonosac i mačenosac, Božji pomazanik i vrhovni zapovednik vojne odbrambene sile.

Član 3: Kako je Kralj i verska i vojna ličnost, to se država Srbija organizuje na veri i vojsci, na krstu i na maču. Krstom i mačem će se održavati i unapređivati, a krstom i mačem braniti.

Član 4: Kako je narod srpski jedan i jedinstven i po krvi, i po veri i po jeziku, to će se on organizovati po selima i gradovima u bratstva sa nazivom slavskih svetitelja ili narodnih heroja i sa svojim krstašima barjacima. Bratstvima će rukovoditi po selima i gradovima čelnici, a po srezovima i okruzima nadčelnici.

Član 5: Nastaviće se” (svi citati prema knjizi „Sveti Vladika Nikolaj, Srbadija Žički Ustav”, Manastir Vojlovica, 2011).

U nekoj vrsti preambule „Žičkog Ustava” stoji: „1. Da bi se uredila država prethodno se mora urediti narod. 2. Da bi se uredio narod, prethodno se mora urediti porodica. 3. Da bi se uredila porodica, prethodno se mora urediti čovek, svaki pojedinac. 4. Da bi se uredi svaki čovek ponaosob, mora da se približi ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom. Bez svetlosti i toplote ne biva (i ne bi nikada bivalo) u fizičkoj prirodi. Tako i bez svetlosti i toplote duhovne ne biva ništa u obrazovanju karaktera jednog čoveka”. Na istom mestu nalazimo i moto ovog Ustava: „Čovek iznad svega, Bog iznad čoveka”, kao i obrazloženje: „Ne kultura, ne progres, ne industrija, ne veština, ne nauka, ne država, nego čovek iznad svega, a Bog iznad čoveka. Greh Evrope je u tome što je stavila stvari, kulturu, trgovinu, nauku, državu i svu prirodu iznad čoveka i iznad Boga. U Evropskoj civilizaciji ovoga perioda sve je uzvišeno samo su dvojica poniženi: Bog i čovek”.

Sveti Nikolaj Žički i Ohridski se dalje bavi raznim detaljnijim pojašnjenjima u vezi sa organizacijom države iz pomenutih članova Ustava: „Državna organizacija paralelna sa crkvenom. Svaka eparhija ima određeni broj okruga. Eparhijom od strane Crkve upravlja vo Hrista Boga vladika, a od strane države opet vo Hrista Boga – eparh. Eparh je više vojeno lice, pukovnik ili general. Pod njegovom vlašću stoji vojska, žandarmerija i sudstvo dotične eparhije. On će se imenovati, slično episkopima – eparh žički, beogradski, šabački, mostarski, cetinjski itd. Svaka državna oblast poklapa se sa crkvenom oblašću”. Od posebnog je značaja primetiti kako Sveti Nikolaj Srpski u „Žičkom Ustavu” tretira srpskim državnim oblastima podjednako Mostar i Cetinje kao Žiču, Beograd i Šabac.

U daljem obrazloženju „Žičkog Ustava” stoji: „Srbija se neće rukovoditi propalim načelima zapadnim. To jest ona neće postojati na kulturi i radi kulture, ni na demokratiji i radi demokratije, ni na kakvoj partijskoj politici, i ni na kakvom evropskom Vjeruju, ni verskom, ni političkom, ni ekonomskom, niti društvenom. Ona se mora urediti u ime Hrista Boga a u duhu bratstva i domaćinstva. Kad se bude država posvetila i zavetovala Hristu Bogu, lako će zavladati bratstvo među Srbima, a kada zavlada bratstvo, lako će se urediti domaćinstvo. Pod domaćinstvom mi razumemo sav privredni i društveni poredak.

Država će se urediti na osnovi domaćinskoj i bratskoj. A ne kao ranije na osnovi građanske ortačine i pravnog cepidlačenja. Država će se zasnivati na krstu i maču. Versko i vojno uređenje zahvataće sve struke i sve potrebne ustanove. Verskoj nadležnosti pripadaće vera, crkva, prosveta, kultura i poljoprivreda. Vojnoj nadležnosti pripadaće: vojska, sudstvo, administracija, izgradnja saobraćaja, finansije i sva politika u spoljnom obliku. Unutrašnje politike neće ni biti nego samo spoljna. Jer ćemo sa tuđincima politizirati a ne sa svojom braćom”.

U daljoj razradi ove skice novog „Srpskog Ustava”, Sveti Nikolaj se bavi i temama univerziteta, gimnazija, imovinskim odnosima unutar porodične zadruge, uređenjem parohija, okruga i srezova, kao i sudova gde predlaže da „sudi porota, i to ne iz onoga mesta gde je prouzrokovano suđenje nego iz drugog mesta”. On predviđa postojanje tri državne akademije: „1. Akademija duhovna; 2. Akademija znanstvena; 3. Akademija državnog ustrojstva”. Posebno obrađuje temu borbe protiv korupcije, jer kako kaže „Srbi su skloni korupciji”: „Borba protiv korupcije. Pozitivna sredstva: 1. Strah postupnika – crkva; 2. Vaspitanje – škola; 3. Rodoljublje – vojska. Negativna sredstva: 1. kazne oduzimanjem imovine, 2. progonstvo iz zemlje, 3. teškom robijom i kazamatom”.

U istoj svesci takođe nalazimo razrađeniji tekst o tome kakav treba da bude srpski pravoslavni Kralj, iz koga donosimo kraći izvod: „Kralj je vladar nad jednim seljačkim, domaćinskim narodom, pa i sam mora biti kao seljak domaćin. On je prvi domaćin u državi. (…)

Kralj se mora oženiti pravoslavnom Srpkinjom. Ako ne Srpkinjom iz Srbije – da bi se izbegle intrige i pretenzije – ono Srpkinjom iz inostranstva, npr. iz Amerike. Jer posle Srbije na Balkanu najveća je Srbija u Americi. Ovakva ženidba Kraljeva imala bi dobrog odjeka na Srpstvo u Americi (koje se počelo amerikanizirati i gubiti), a i na same Amerikance. Jer Amerika je zemlja jakog uticaja u skoroj budućnosti na svet.

Kralj će dvaput u godini uzimati ralo i otpočinjati oranje – u jesen i u proleće. Jer je domaćin i vladar jednog domaćinskog naroda. I to u seljačkom odelu jer je vladar jednog seljačkog naroda.

Kralj će zapovediti da se u njegovoj kući govori srpski, a ne strani jezik. Kralj neće smeti govoriti stranim jezikom u zvaničnim prilikama ni sa zvaničnim licima stranih zemalja. (…)

Kraljeva deca ne smeju učiti nijedan strani jezik pre navršene svoje dvanaeste godine. Da bi prvo naučili temeljito jezik svoga naroda. (…)

U Kraljevom dvoru držaće se redovne molitve i svi verski i molitveni običaji srpskog naroda o praznicima i raznim godišnjim vremenima. Jer je ovo vladar pravoslavni nad jednim pravoslavnim narodom.

Kralj će što ređe putovati po narodu. Pa, ipak on mora biti najobavešteniji čovek od svih. Ne može on to postići oslanjajući se samo na izveštaje svojih ministara, nego preko naročitih poštenih i skromnih ljudi i kroz primanje izaslanstava iz zemlje.

Tri su najglavnije dužnosti Kraljeve, i to:

1. Da bodro bdi nad odbranom otadžbine.

2. Da štiti Crkvu Pravoslavnu.

3. Da hrani i pomaže sirotinju.

Poput svojih svetih vladara iz dinastije Nemanjića, Kralj će se na svakom aktu ovako potpisivati: U ime Hrista Boga Spasitelja sveta i Cara nad Carevima, ja nedostojni sluga Hristov … (ime)”.

U brojnim nabacanim idejama iz nacrta „Žičkog Ustava” Svetog Nikolaja Svesrpskog i Svepravoslavnog mogu se pronaći razni biseri o čijoj aktuelnosti ili opomeni vredi porazmisliti, ma koliko grubo ili prevaziđeno zvučali savremenom neoliberalizovanom i iščašenom srpskom umu:

– Doktorske titule nosiće samo lekari;

– Školovanje u stranim zemljama moći će se prema ukazanim potrebama dozvoliti podanicima srpskog Kralja tek po svršetku školovanja u zemlji i po odsluženju vojnog roka;

– Strani jezici u školama neće se predavati. Ko želi da zna neki strani jezik, neka ga nauči privatno kako ume;

– Sama reč gimnazija znači vežbaonica. Do sada su gimnazije bile vežbaonice samo u intelektualnoj veštini, od sada treba da budu vežbaonice u moralnoj karakternosti;

– Zakonom će se imenovati samo Zakon Božiji, zakon moralni nepromenljivi i nezamenljivi. Ono što se do sada donosilo od strane ljudi, parlamenata, nije zakon nego uredba;

– Izdejstvovati – svako četvrto dete pa na više izdržava se, u školi ili na zanatu, o trošku države;

– Nedeljom ne raditi. Kazna novčana. (Odmah na licu mesta.)

– Filmovi: nedeljom verski, moralni, nacionalni (rečju: sveti i herojski);

– Jezik. Naredba da se uzdržava od upotrebe stranih reči. Mesto stranih reči upotrebljavati stare crkvene izraze;

– Ratarske i zanatske škole treba same sebe da izdržavaju, nezavisno od države;

– Patrijaršija – manastir. Upravnik – iguman;

– Na Spomenik Neznanom junaku na Avali staviti krst;

– Doneti uredbu o hitnom sađenju šume i voća po celoj zemlji. Ko bude sekao šumu kazniće se određenom kaznom. Za šumske krivce nema pomilovanja. Osim kazne krivac će biti dužan, pre nego ode na izdržavanje kazne, da posadi shodno stadiju pljačkanja pet do deset puta onoliko drveta bilo to svom susedu ili selu ili manastiru ili državi. Posaditi mobom 10 miliona drveta;

– Državna komisija odmah da prođe svu zemlju i vidi šta se gde može za opštu korist podići (sanatorijum, manastir, letovalište, oporavilište, izletišta, itd), pa ako je to državno, na to i da upotrebi, ako je privatno (kao na Durmitoru ili Kopaoniku) te za prodaju, da zabrani prodaju privatnim licima. Jer će se pojedini bogataši tu nastaniti da bi uživali samo sa svojom porodicom, umesto da to služi na korist mnogima;

– Tako i imanja graničeća se sa manastirima, ne mogu se prodati dok se prvo manastir ne ponudi, a graničeća sa selskim, opštinskim i državnim utrinama – dok se prvo ne ponude ovima. Tuđincima se ni u kom slučaju ne mogu prodavati imanja;

– Nacionalizirati sve rudokope i fabrike, sada u rukama stranaca;

– Samoubistvo – kažnjivo. Jedan procenat od imovine uzima se za komunalne potrebe;

– Priprema za Kosovijadu:
a) zemlju na Kosovu parcelisati
b) podići privremeno stadion od dasaka
v) objaviti zanatlijama i veštacima: Samo Srbi mogu se nadmetati iz svih krajeva sveta

Na kraju ovog rukopisa „Žičkog Ustava” iz zaostavštine Svetog Vladike Nikolaja pronalazimo njegovo mišljenje o „kombinovanoj državi”: „Nije za nas, nismo mi za nju (…) Za nas je čisto nacionalna država, od naroda jednog jezika, jedne vere i jedne tradicije. Bar za sada tako, a posle dve ili tri stotine godina možda ćemo i mi imati kombinovanu državu, samo tada sa više iskustva nego što smo imali u Jugoslaviji. Jugoslavija je jedan preran pokušaj kombinovane države”.

Najzad, ovo Nikolajevo orginalno delo „Žičkog Ustava” predlaže i „Narodni zavet”, kao neku vrstu kolektivne zakletve koju bi srpski narod trebalo da položi javno: „Sav narod srpski dužan je dati zavet Bogu, zavet sa zakletvom, da će se držati zakona Božjeg. U tome cilju:

1. Svi punoletni Srbi skupiće se na jedno mesto u svakom srezu. Ili okrugu, ili lično ili preko opunomoćenih kmetova. Svi u jedan isti dan, od Kralja određen.

2. Na tim mestima daće Zavet i položiće zakletvu Hristu Bogu našem Spasitelju.

3. Na tim mestima podići će se kameni spomenici kao večno svedočenje Zaveta i zakletve”.

Iako je Sveti Vladika Nikolaj za ovih 35 godina doživeo izvesnu rehabilitaciju nakon pola veka komunističke okupacije Srbije, a njegova pisana dela masovno preštampavana i postala dostupna svakoj srpskoj kući, čini se da još uvek nismo svesni o kakvoj se veličini radi niti smo iz njegovog prebogatog dela izvukli nacionalni program. Čitajući iznova danas Svetog Nikolaja Srpskog svedočimo o otkriću jednog potpuno nepoznatog kontinenta autentične nacionalne i političke misli koju je neophodno poznavati za svakoga ko želi da se bavi politikom u srpskom narodu. Ova rukopisna sveska samo je delić Sabranih dela novog srpskog svetitelja Nikolaja (Velimirovića), najvećeg Srbina posle Svetog Save, koja nam nude orginalnu političku ideologiju svetosavskog nacionalizma primenjivu i u 21. veku.

Ako srpski narod ima i najmanju dilemu kojim putem treba da ide, zaboravljajući da je jedini pravi srpski istorijski put – put Svetog Save, onda u mislima Svetog Nikolaja Srpskog može da pronađe siguran svetosavski kompas i pouzdanog putevoditelja. A to što za vođe biramo ljude nepoznatog porekla i identiteta, a zanemarujemo uzorne ličnosti poput Svetog Vladike Nikolaja, govori o našoj izgubljenosti. Ako, međutim, želimo da dođemo sebi i da otkrijemo ono najdragocenije što treba da znamo o narodu kom pripadamo, kao i šta nam je činiti u ovom vremenu – onda što pre treba da pohrlimo u čitanje Sabranih dela Svetog Nikolaja Srpskog.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri