„Ana Brnabić je, po nalogu Aleksandra Vučića. izvršila državni udar u Srbiji. Ugasila je parlament, ugasila mogućnost parlamentarne debate, ugasila Skupštinu Srbije.“
Ovo nisam, kao papagaj, 12 meseci, ponavljao samo ja, već se sa mnom, u toj oceni, još 25. novembra prošle godine, složio i moj tadašnji, valjda, sledbenik ing. Prepoštenjak em Žrtva, ali ne Aleksa, a pogotovo ne Milovan ili, u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ (skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUIPK).
Elem, obojica smo tada polazili od pretpostavke da je državni udar iznenadna, protivustavna i, najčešće, nasilna smena cele ili neke od grana vlasti u nekoj zemlji, operacija koju izvodi manja grupa (u našem primeru predsednica parlamenta) unutar postojećeg sistema, poput vojske ili političke frakcije, dakle, iz same vlasti, za razliku od revolucije koju izvode široke narodne mase.
Ali, za činjenicu da je, u međuvremenu, na žalost, odustao od samoga sebe, Inženjer je krivca našao u kandidatima za kandidate za nepostojeću studentsku izbornu listu, u delu opozicije koji ne priznaje njegovu podrazumevajuću supremaciju, pa čak i u meni koji, kao što nikada nisam bio, ni danas nisam čak ni kandidat za kandidata za kandidata za bilo šta. Koji mu, eto, svi redom, rade o njegovoj političkoj glavi, a on, jadan, žrtva. Ako vam zvuči odveć poznato, bojim se da ste u pravu?
Pošto mi u žiži nije ing. JNDKAVJVDOIINUIPK, za neupućene, koji žele da istraže kako sam i zašto, za Doktora Jankeca, ali ne Languru, i ostale đilasoide, postao „kagebeovac“ i „dokazani Vučićev plaćenik koji ruši opoziciju“, topla preporuka – moja kolumna „Kako sam sistematski uništen od gradonačelnika, komada dva“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2023).
Zadatak je izvršen, vanredni parlamentarni izbori koje studenti i narod u pobuni traže, više nisu ni „pod razno“ na dnevnom redu – mogla bi Vrhovnom komandantu Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) da raportira njegova Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS).
Tema više nisu vanredni parlamentarni izbori kao jedini način da se preozbiljna društvena kriza ne izrodi u građanski sukob.
Tema svih tema je da su se narodni poslanici SlOS-a, zamislite, junački borili i, uz pomoć makaza za armaturu i pod vrhovnom komandom jednog penzionisanog načelnika Generalštaba, izborili da oni, sa poslaničkim legitimacijama, mogu da, za razliku od svih ostalih građana Srbije, bez viza, kroz pogranični pojas, Republici Srbiji susednog, Ćacistana, dođu do glavnog ulaza u zdanje Narodne skupštine! Dakle, da – uprkos, skoro pa aklamativnom protivljenju naroda u pobuni, istog onog koji je, pre samo dve godine, i „izglasao“ tu opoziciju – uđu u skupštinsku salu i statiraju kao Poglavičina ikebana za pokazivanje pred strancima.
Mada, hronologija ove briljantne vojnopolitičke operacije pod kodnim imenom „Košava X“ liči na – kucanje na otvorena vrata. Posle prvog „naguravanja“ parapolicije En-De-Ća i srpskih parlamentaraca, Poglavica obećava rešavanje pitanja međusobnih odnosa država na čijem je čelu, dakle nezavisne Srbije i još neovisnijeg Ćacistana, u roku od dva dana. To isto, na sastanku sa poslanicima SMOS-a, obećava i Poglavičina Tajnica, ista ona koja je, pre tačno godinu dana, okupirala i, za lične potrebe Poglavice, suverenim građanima otela najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo. Sve to, pošto se, neki dan ranije, jedan poslanik SLOS-a, uredno legitimisao graničnom parapolicajcu En-De-Ća i, uz pokazan ausvajs, pobedonosno, ušetao u „najslobodnije mesto u Evropi“, „oazu otpora“ i „Galsko selo Asteriksa i Obeliksa“ koje, postojano kano klisurina, kao suvereni bermudski državni trougao između Starog dvora Obenovića, Novog dvora Karađorđevića i Narodne skupštine, pre nosem poslanika SLOS-a, živi već devet i po meseci.
Tako je SLOS svojim (ne)činjenjem legitimisala Ćacistan, više ne kao nadležnost komunalaca i Gradske čistoće lokalne beogradske vlasti, već kao unutrašnje pitanje povrede našeg teritorijalnog integriteta ili, čak, kao spoljnopolitičko pitanje odnosa Republike Srbije sa susednim državama i paradržavama, poput Ćacistana.
A šta je to još, sve ovo vreme, na polzu Poglavici, svojim učestvovanjem u radu parlamenta pod državnim udarom, legitimisala i šta još, u ovom trenutku, legitimiše SLOS?
Ništa od ovoga što je, od datuma izvođenja državnog udara, usvajala skupštinska većina ne bi imalo bilo kakvu snagu ili legitimitet da se to dešavalo bez učešća 85 poslanika izabranih opozicionim glasovima. Od jednog, pa, evo, i drugog državnog proračuna (da izbegnem onu ružnu englesku, pored ove žive srpske reči), pa nadalje.
Ne bismo, uz paravan učešće opozicionih poslanika, izmenama zakona dobili vanustavnu instituciju „vrhovnog komandanta“, čime je Oberkomanda legalizovana ne samo u Ćacistanu, nego, eto, i u Republici Srbiji..
Ne bismo, uz sasluženije skupštinske manjine, gledali bahati pokušaj podvođenja Tužilaštva za organizovani kriminal pod nadležnost, Poglavici lojalnog, višeg beogradskog javnog tužioca.
Koliko je samo, za sve to vreme, zakona usvojeno ili izmenjeno, počev od onog performansa sa bakljama i dimnim bombama, s kraja studenog prošle jeseni, do ovog poslednjeg igrokaza, zahvaljujući kojem su se poslanici SPOS-a izborili za priznavanje svojih „diplomatskih pasoša“ na teritoriji En-De-Ća? Koliko „leks specijalisa“?
A koliko je inicijativa iz istog tog SLOS-a odbijeno, jer čak ni prostim uvršćivanjem tih opozicionih predloga u dnevni red vlast nije htela da uzvrati uslugu „konstruktivcima“? Kud će veći šamar za tzv. patriote iz SLOS-a od činjenice da je za njihov Predlog deklaracije (i to samo deklaracije – ne rezolucije!) o genocidu En-De-Ha nad Srbima, Jevrejima i Romima glasalo samo 13 od prisutnih 166 narodnih poslanika?!
Kako li će tek građanisti, evrofanatici iz SLOS-a da objasne svoju „kooperativnost“ i fakat da su, svojim direktnim učešćem, legitimisali i sprdnju od izbora članova Saveta REM-a i Zakon o biračkim spiskovima kome za sreću, fali samo jedno „ali“ – to da će i ovakav, krezub, biti primenjen o „kukovom letu“?
Trpe ljudsko poniženje, naguravaju se sa prostotom, pa, posle svega, ipak – trkom na skupštinski odbor ili plenum, na sednicu koja daje privid prema EU da „demokratske institucije u Srbiji funkcionišu“ i da, što bi kazao Čola, „ne bi’ ja tu ništa mijenj’o“. Oni, kao, hoće, a ovi im, kao, ne daju, da se ufuraju u zgradu parlament pod državnim udarom. Rezultat: još, jedno „pozitivno brojanje“, zeleno štikliranje za Poglavicu pred EU. Ah, da: i gvozdeni „ček point“ za građane (ne i za povlašćene predstavnike SLOS-a) na novouspostavljenom graničnom prelazu!
Pa, sad, kad i jednoj i drugoj frakciji SLOS-a, na dnevni red dođe „autentično tumačenje autentičnog tumačenja“ u vezi sa rušenjem Kasarne 7. puka, zgrade Generalštaba Kraljevine Srbije, pa još i dve Dobrovićeve „vojna zgrade“ pride…?
Do sada su to branili „najvišim“ – prvi, „evropskim“, drugi „nacionalnim“ – interesom.
Jedni su se dosetili da, pazi sad, svoje horsko ćutanje na studentski zahtev od 5. maja (raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora!), brane time što su podneli predlog Ustavnom sudu za utvrđivanje neustavnosti leks specijalisa o Generalštabu. Za one sa slabijim pamćenjem, to je isti onaj U-se-Se koji sam, još u proleće 2013, kada je odbio da se oglasi o Prvom briselskom sporazumu, nazvao Poglavičinim „sestrama karmelićankama“, zavetnicima večne tišine, a koji nas, sve ovo vreme, nije ubedio u suprotno.
Drugi su se, da bi napakostili studentima ili pomogli Poglavici, svejedno – dosetili da pozovu Beograđane da potpišu zahtev, paz’ sad, za raspisivanje vanrednih, ali ne parlamentarnih, već beogradskih izbora!
I, sad pokušajte za zamislite situaciju da je od onoga 25. studenog (oprostite mi i na ovom „nesrpskom“ nazivu meseca, preuzetom iz „Dušanovog zakonika“) prošle jeseni, kada je Poglavičina Tajnica izvršila državni udar, cela opozicija bojkotovala rad nelegalnog i nelegitimnog parlamenta, verujete li i vi kao narodni tribuni iz SLOS-a da ništa ne bi bilo drugačije i da Poglavica ni u tom slučaju ne bi „darovao izbore svome dragom narodu“?
Dopuštam da u SLOS-u nisu ni svesni koliko su nesvesni u svojoj misiji legitimisanja Poglavice. Jedni ga legitimišu pred EU, e da ga – kao što su Ameri, u septembru 2023, pritisnuli i onodanju opoziciju i sveprisutnog Poglavicu da istodobno „požele“ i ekspresno, već u decembru, „dobiju vanredne izbore“ – ovaj put Evropljani ne pritisnu da raspiše izbore. Drugi ga legitimizuju pred njegovim, izrazito nacionalnim i rusofilskim, biračkim telom, dajući mu argumente da je Poglavica, u odnosu na one koji bi da ga ruše, „Srbin na kvadrat“.
Sve predstava za one sa najjeftinijim ulaznicama.
SLOS-u se javno smeju u lice čak i oni predstavnici režima koji ih, iza kulisa, umilostivljuju da daju kvorum lažnom legitimitetu, paravanu demokratije.
Poglavica ih, iz Mionice, Sečnja i Negotina – gle čuda, opozicija pristaje da izađe i na ove izbore, iako će se, 11. godinu zaredom, na njima pojaviti nešto što se ne zove Es-en-Es, već nešto što će se, protivno Zakonu o sprečavanju korupcije, zvati „AV – za nešto“ – optužuje da „volu da tuku žene“, da „pucaju u ljude“, da žele da „spaljuju žive naprednjake“. Dakle, isti onaj stvarni Oberkomandant Ne-De-Ća koji je, nepun mesec pre toga, naredio opštu mobilizaciju, čak i trećepozivaca, državljana Ćacistana, za ofanzivu na majku koja je štrajkovala glađu tražeći istinu o smrti svoga deteta. Pa se još i udara u grudi junačke kako je tada, eto, jedva obuzdao svoje Ćacimestance: „Znate li koliko je ljudi i energije angažovano da ih ne jure do Pančevačkog mosta. Bukvalno je 150 ljudi držalo momke da ih ne jure?!“
Poglavičina Tajnica im pripisuje sklonost da „uništavaju šatore onih koji su za normalan život, kojima je dosta terora blokadera, i koji imaju pravo da budu tu, u Ćacistanu“, huška ih da to učine i sa šatorom majke koja je izgubila sina u novosadskoj tragediji i začikava ih da porazmisle i o „kidisanju“ na univerzitete ili „oslobađanju“ zarobljenih fakulteta.
Za to vreme, Najviše Državno Rukovodstvo Srbije i Ćacistana, koje svoju epsku sramotu krije parlamentarnim „smokvinim listom“, „štrika“ kao perpetuum mobile, „sipajući istinu“ 24 sata dnevno. Te: U toku je udar organizovane kriminalne grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima. Te: Samo što nisam „rešio“ NIS. Te: Pobedio sam obojenu revoluciju!
Dočim se SLOS u jednom, više nego očigledno, slaže s njim – ta obojena revolucija se, u stvari, ogleda(la) u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora!
Jer, da nije tako, koliko juče bi (čitaj: još 5. svibnja) svaki istinski opozicioni poslanik, svaki od njih poimenično, a oko 85 ih je, ako dobro računam, potpisao isti takav zahtev. Kao što su to isto, promptno, po naredbi Kristofera Hila, učinili u rujnu 2023. Neka sam, mada dovoljno star, i dalje naivan, ali ne mogu da verujem da im je preči nalog nekog (makar i američki bio) ambasadora, od zova srpske mladosti i budućnosti.
Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti.
Zato Poglavica može privremeno da odloži guščije perio pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?!
Cvijetin Milivojević
