Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија дале су Европској комисији (ЕК) рок до 10. августа да понуди системски одговор за проблем боравка професионалних возача камиона у Шенгенској зони, које тренутно подразумева максималних 90 дана у периоду од шест месеци.
Послато је упозорење да више нема простора за одлагање и затражено решење које би професионалним возачима омогућило несметано обављање међународног транспорта.
Председник Удружења за међународни транспорт Србије Неђо Мандић за Бизнис.рс је рекао да је ЕК одговорила на заједничко писмо четири државе, али да решење још није пронађено.
„Добили смо одговор ЕК у којем наводе да траже решења, али да то не иде лако. Њихов ранији предлог био је да би проблем могао да се реши визом типа Д, међутим сада више не дају тако јасне потврде да би то у потпуности решило питање боравка возача“, објаснио је Мандић.
Како је додао, проблем је у спорним тумачењима примене те визе у оквиру нових правила, иако се носиоци визе типа Д не би евидентирали у систему Ентрy/Еxит Сyстем (ЕЕС), остаје нејасно, како је навео, да ли би право на дужи боравак важило само у држави која је издала визу или и у другим земљама Шенгена.
„То је и даље нејасно питање. Према тумачењу које смо добили, виза типа Д омогућила би неограничен број дана боравка у земљи која ју је издала, али би за остале земље и даље важило правило 90 дана у периоду од 180 дана“, навео је Мандић.
Он је истакао да ће превозници зато наставити да се залажу за могућност добијања виза типа Д, које би представљало прелазно решење до успостављања пуне имплементације новог визног режима.
Мандић је навео да проблем представља то што све државе немају усаглашен приступ, али истиче да Србија интензивно ради на проналажењу решења и да се користе сви контакти како би се пронашао излаз.
Напоменуо је да су одговори држава са којима је Србија покушала да успостави контакт различити, док поједине земље сматрају да то питање није могуће решити билатерално и да би системско решење требало да понуди ЕК, друге су показале спремност да помогну, иако имају одређене дилеме у вези са предложеним моделима.
„Неке државе сумњају да ли је то најбоље решење, али су добронамерне и поручују да ће учинити све да помогну. Зато и даље постоји нада да би се до 10. или 15. августа могао направити одређени помак“, додао је он.
Према његовим речима, Хрватска је направила корак кроз измене Закона о странцима које омогућавају издавање виза типа Д професионалним возачима, али је њихова примена ограничена.
„Хрватска је практично понудила модел, али он није довољан јер је ограничен на превоз хрватске робе – извоз из Хрватске и допремање робе за хрватско тржиште. Ми, међутим, највећим делом радимо транзит“, казао је Мандић и додао да примена тог модела још није у потпуности разрађена, јер нису усвојени сви потребни правилници и нису познати сви услови и процедуре за добијање визе.
„То јесте добар правац и многе земље чекају да виде како ће функционисати у Хрватској. Италија и друге државе су показале интересовање управо због тога, јер желе да виде да ли тај модел може да буде примењен“, навео је Мандић.
Додао је да су Италија и Словачка показале одређену отвореност за разговоре, док је став Мађарске резервисанији.
„Италија је добронамерна и колико смо разумели, они чак не би морали да мењају закон. Питање је само да ли ће применити модел по принципу Хрватске – ако се вози само роба за Италију и из Италије или ће га проширити. Словачка је такође релативно позитивно одговорила. Са друге стране, рачунали смо на Мађарску која сада није расположена, али не одбија већ инсистира на билатералном приступу“, казао је Мандић.
Упозорио је да проблем није само питање превозника, већ и извозника који зависе од њихових услуга.
„Ако камион не ради, ми немамо шта да фактуришемо, а обавезе и даље остају – кредити, лизинг, плате запослених и фиксни трошкови. Зато смо се обратили великим извозницима и замолили их да се укључе, јер је ово и њихов проблем. Ако нема ко да превезе робу, последице осећају сви“, навео је он.
Према његовим речима, превозници са Западног Балкана су кључни за тај део тржишта, јер компаније из ЕУ нерадо долазе у регион због дугог чекања на границама и царинских процедура.
„Терет је практично пао на нас. Европски превозници који послују унутар Европске уније имају слободно тржиште, отворене границе и знатно једноставније процедуре, па често избегавају долазак на Западни Балкан, где их чекају задржавања на границама и царинске процедуре. Уместо да раде, возачи губе време у колонама. Зато тражимо подршку и од извозника“, указао је Мандић.
Дугогодишњи проблем боравка професионалних возача додатно ескалирао је након почетка примене система ЕЕС, који је у потпуности постао оперативан на спољним границама Шенгена од 10. априла ове године.
Електронска евиденција улазака и излазака омогућила је, како се наводи, строгу контролу правила о максималном боравку од 90 дана у периоду од 180 дана, па се професионални возачи који прекораче дозвољени лимит сада суочавају са казнама, забранама уласка, па чак и депортацијом.
Мандић је објаснио да је рок до 10. августа одређен зато што ће тада велики број професионалних возача бити на граници дозвољеног боравка у Шенгенској зони.
„Рачунали смо да од 10. априла до 10. августа пролази 120 дана, односно четири месеца. До тада ће већина наших возача имати између 70 и 80 дана проведених у Шенгену, док ће они који интензивније раде можда већ прећи 80 дана. Тада почињу озбиљни проблеми, јер, уколико се правила буду стриктно примењивала, возачи више неће моћи да крену на пут ако нису сигурни да ће се вратити пре истека дозвољеног боравка. У супротном, ризикују новчане казне и забрану уласка“, рекао је он.
Истакао је да су због тога представници четири државе региона одредили 10. август као својеврсни „дан Д“ за одговор ЕК, након чега ће се средином августа поново састати и одлучити о наредним корацима.
Како се наводи, додатну компликацију представља чињеница да су у Бриселу у току колективни годишњи одмори, због чега се пре 20. августа не очекују значајније активности.
Извор: Бета
