Не, он никада није престао са кампањом, читав његов политички живот је кампања, крађа и сила. У свим медијима, изузев мало часних, његови војници харају. Тако је устројена његова тиранија, војници у медијима, у касарнама, на улицама, у казаматима. Покупи, Ђоку, Милета, Перу… из Падињака, ЦЗ – а, Кпд-ома…, са стадиона, инкриминисаних набилдованих фаца са обавезном тетоважом, које сви порески обвезници плаћају. Угура их аутобусе, у комбије, у аутомобиле и џипове и води са собом. Опасан циркус креће ка оним бунтовним градовима, ка Ужицу, Шапцу, Крагујевцу, Новом Саду… и туче и бије све редом, само да би могли да безбедно приступе они војници – тапшачи и сендвичари из аутобуса и да аплаудирају на сваки његов гег, или гнусну лаж.

Отвара на незавршеним путевима сваку ћуприју, сваку улицу по селима… Грди своје сараднике, председнике које је он поставио, само да би народ помислио :“Ради он, само они не раде, добар је он, нису они… А затим шатори или чадори, бели уз роштиљ и кич музику… Што да не,“ има се, може се… А има се јер он може да се задужи, земља Истока, Хомоља, Јадра… заложена је, само за још један мандат, а после њега потоп, шта га брига. Славиће га на Пинку, Информеру, на свим медијима, јер већег тиранина било није, и то у земљи пожара и ватрене стихије.

Синиша Стојчић