Посланици у Скупштини Србије усвојили су 31. августа измене Закона о планирању и изградњи којима је омогућена изградња пројеката од јавног интереса на шумском земљишту уништеном или оштећеном у пожару.
Измене закона су усвојене у обједињеној процедури по 59 тачака дневног реда и без претходно спроведене јавне расправе, саопштавају Транспарентност Србија (ТС) и РЕРИ.
Како објашњавају, усвојеним изменама предвиђена је и измена члана 88. постојећег закона, којим се прописује да „шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом, коју је имало пре настанка пожара“.
Међутим, већ у следећем ставу истог члана прописан је изузетак од овог правила. Изузетак предвиђа да је промена намене могућа у случају да је то неопходно ради реализације пројеката за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре.
Такође, промена намене је могућа када она „произилази из режима заштите и управљања заштићеним подручјем, а у складу са законом који се уређује заштита природе“.
Из ТС и РЕРИ-ја истиче да у вези са овим изменама није организована јавна расправа, већ одредбе о коришћењу шумског земљишта нису постојале ни у оригиналном предлогу Владе Србије који је достављен скупштини 7. августа 2026.
Тек посредно се може закључити да су цитиране измене у финалну верзију измена закона уврштене тако што је скупштински Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације предложио амандман на седници одржаној 26. августа 2026. године, са којим се, на истој седници, сагласила и ресорна министарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Александра Софронијевић, и који је једногласно усвојило 12 присутних чланова Одбора.
„Посебно истичемо да на сајту Народне скупштине Републике Србије нису били доступни текст амандмана, његово образложење, као ни било која информација о томе због чега се ове измене нису нашле у оригиналном тексту предложених измена Закона, који је за предмет имао друга питања у вези са капиталним пројектима (соларне електране, управљање отпадом и слично)“, додаје се у саопштењу.
Две организације указују на то да се све у вези са изменама одвијало током стравичних пожара који су захватили Делиблатску пешчару, која представља заштићено подручје од изузетног и националног значаја и специјални резерват природе.
Додају и да нетранспарентност поступања власти отвара простор за нове сумње у погледу даље судбине земљишта које је било захваћено пожаром.
„Наиме, када су се током пожара у у јавном дискурсу појавиле тврдње да би пожар могао да буде искоришћен како би се изашло у сусрет потребама потенцијалних инвеститора, то су демантовале ресорне министарке заштите животне средине Сара Павков и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. Усвојени амандман наизглед штити изгорело шумско земљиште (у Делиблатској пешчари или било где другде) од промене намене. Међутим, он истовремено значајно олакшава спровођење поступка у којем би шумско земљиште постало грађевинско за веома широк круг пројеката које може да одобри Комисија Владе Србије. Штавише, не постоји препрека ни да се предлог за реализацију таквих пројеката појави тек након катастрофалног пожара“, наводи се у саопштењу.
Транспарентност Србија и РЕРИ позивају да се, због нетранспарентности законских измена, узнемирености јавности и недоступности образложења, отвори нови поступак у којем би се сагледали и отклонили сви ризици.
„За почетак, Министарство грађевинарства и народни посланици који су гласали за овај предлог морали би да јавности пруже аргументовано образложење за своју одлуку, укључујући и детаљно објашњење процедуре која би морала да буде спроведена за пренамену шумског земљишта у случају да је шума очувана и да је изгорела. До представљања уверљивог образложења и организовања јавних консултација у оквиру којег би били сагледани мотиви, последице и ризици ових законских измена, Народна скупштина би требало да у хитном поступку усвоји допуне које би одложиле примену нових законских решења“, закључује се у саопштењу.
Извор: 021.рс
